Стармлади

Бр. 10. и 11.

СТАРМЛАДИ

Стр. 79.

3 а ручком (после избора, као неки интервју).

Шваба: Аст'н, Кошут бачи, Фрес куљачи! Кошут: Хат, Михл шогор, волијем ја једно ианрикаш него сто твојих штрудла с шванским сиром . . . само никако ето не смем да загризем у њега, све се бојим ОФурићу се . . .

Шегртска посла. — Еј, чујеш! — Чујем! — Ајд погоди, колико има одавде до месеца? — Чујеш, ти си једна луда. Ко ће још то зеати! — Знам ја. — Па колико? — Од земље до меседа има половина до половине пута, а од половине још половина до месеца. В. А.

Практичан домаЛин. Нозвао домаћин на вечеру и конак неколико пријатеља. Кад би у вече дође их десет. Домаћица се уилаши па рече мужу: — Црни човече, где ће оволики људи полегати, кад свега две постеље имамо! Човек одману главом: — Ни бриге те, жено, наћи ће они себи место и сами, само ти послужи што више ракије и вина.

У ашчиници. — Дечиње, бре! — Ај ! — Шта је сас она муштерија што је кркал грош кобасице а неје платил? Брзо бре да го Фатиш ! Дечко пође на врата да стигне муштерију, али га одмах спази где стоји пред вратима и повраћа. — Газдо, бре! — А Ј; — Неје га однел... кобасици. Ете ти туј пред врата. ИсФрнал го на тртоар.

Иозај хлихца,. (Племић, који је узео на сат коња, пита газду): Али молим вас, да ме неће та рага где год збацити са себе(Газда): Будите спокојни! Али ипак вас упозоравам, да за толико време имате платити. не кад коњ дође кући — него ви.