Стармлади

Стр. 90.

СТАРМЛАДИ —

Вр. 12.

Позив на претплату. Овим бројем истиче претплата за другу четврт или иола године, те отварамо претплату на 111-Ђу четврт, која. стаје К 2.— или свега К 4. — до краја године. Ми смо и овим бројем прилично' закаснили кривицом наших уредних неплатника, који поред свих наших опомена претплату и даље остају дужни, тако да ми ни толико од листа до листа не можемо да прикупимо да бар штампу платимо. У скорим треба да изиђе дупли број, те молимо г. г. претплатнике да нам приложеном иовч. упутницом пошаљу претплату, како не би наступио прекид у шиљању листа. Управа „Стармладог".

Поклич виле са Ловћена. Са Ловћена, кршне горе, Српска вила гласно виче: „Чујте децо Црпе Горе, А чуј и ти, слављениче! Који венац славе тражи, Слушај само, што ћу рећи: Прво грехе нек ублажп, Па ће тада славе стећи. Али док ти мемла љута, По тавници браћу бије, Док је мајка забринута И док љуба сузе лије, Ту не може славе бити. Док се браћи синџир спрема Док не станеш крв им лити, Дотле, Књаже, славе нема. Већ погледај снрочаде, Како цвили, сузе лије, Због „уставне" твоје владе, И остале крвопије! Чујеш народ како кука, А слобода како цвили, Што их стеже твоја рука, Мој „уставни" књаже, мили! Врати деци хранитеља! Који тамо чами, труне, Врати мајци хранитеља! Да те Српство не прокуне!! Српкиња. Откуп кметова у Босни. Опростиће робље Ага, влада, ено! Па ће после кметн бити — робље њено! Заробљени.

ЈЧуфер у мјесто зембиља. Вала бели, од како нам нема рахметли Џумбушчије — остасмо без зембиља, у ком су онако лијепо бутун трпанн сви куферашки босанско - херцеговачки угурсузлуци, управо разни регирунгсрати, герихтсрати, финанцрати, „оф"рати п већ на ту сорту — почевшн од гологузих' племића све до разнијех длузтиша па ннкљусеве сваковрснијех прдектера, учкурхамидија, мехкиша, фуртимаша, франковаца и друге политичке жгадије и гмизаваца — сад се по чаршији разгмизала онако ашићаренде па Не знаш гђе ћеш на коју од тих звијерки нагазити. Видимо да нпје друге, него ћемо им морати сав рест „укопације" ћереста и сурунтнја у наш куфер стрпати. Који куфер је бољи од крокодилске коже, јер је из образа Штадлерових језуита, „а од те коже мутлак нема твђе ни дебље међу махлукатом" — што рекао рахметли Саво Скарић, лахка му „босанска земља" била, кае што и он није био тежак „босанској земљаној" због имунитета, којим га је сам Алах заштитио био против „земљане", те га није могла под никакви палиграп о „слободној" штампи — стрпат у бувару (ма да им је „пун бува" био), док им трајаше „сезона" „час вриснп народ, јаукни одговорни уредник; јаукни народ, врисни одговорни уредник, све хефта секиз, одговорни уредник докуз." Али каже се „врјеме гради куле пнз Котаре, вријеме гради, вријеме разграђује" . .. и добисмо „устав", Те рекосмо у себи: „Помоз Боже и Свјети Никола!" — а Свјети Никола нам отпоручпо: „Ја ћу вам, браћо, помоћи, ама махните п ви рукама!" Вама безбели за овај угурсучлук прдектерско-језуитске нахлепе мало је рука (и шака!) него би требало неки чибук, дреповак или чабрњак, да се човјек одбрани од кијамета фуртимашког. А вала не би им на одмет био ни који наџак или гаргија... Па ваљда би их прошао ћеиф с њиховпм пехливанлуцима н музиверлуцима у нашем босанском „парламенту" (што Чваба рек'о) — и њих и њиховог хализ оберкуфераша и угурзуса језуитског бискупа фра Шарића, што онако неки дан у сабору по налогу своје „страике" (која се састојн из цпгло два посланика) избацио онај „атентат на мозак" да је „у Босни и Херцеговини само ј едан политички народито хрватскп!" — направи у сабору читав џумбус . . . И би му се вала неки чибуци о леђи окрхали, да није одмах јунак стругнуо с егленука; те као оно кад протнву вјетра пљунеш, па ти пљувачка у лпце пане, — упљува сам себе н још полиза као пас масло. Оно јес' то неко Штадлерово „масло", само што су Срби и Мусломанн скочили на поге лагане, те му слошкп подвпкнулн: „Ајде, спктер прдњаво једна! Ннт сам знао кад си на ме пао, нит