Стармлади

Бр. 12.

— СТАРМЛАДИ -

Стр. 91.

ћу знати када ћеш отићи."И он после савио реп као куја и шути жгадија као куферашица са „Исета". Ма добро вели српска пословица: „Слијепац на коњу, курва на дому и ушзаогрлицом, датеБог сачува!" Тако опет неки дан ти политички јолпази п франкови санкилоти почеше у свом смољавом „Нгуа1 ;8кот Вјес1п1ки" и дрљавом „Вовп18сће Рев 1 и" — баљезгатп о некој „великој српској пропаганди." Идем ја тако чаршпјом по шехер Сарај еву да накупим материјала за куфер, а преда ме тн испаде нека чвапска обријана њушка, те ми назва: „Гутен морген, комши пошњак!" А ја му одговорих: — Гутај бр'те, што хоћеш, право ми је, само ја чвапски ни окинути. Него српски ћосо, српски ... — Ја не знаш топро ћирилиш! — Ћириш ти се за стражњицу прибио, ја српски говорим, а не ћирилски. — Халт, славиш . . . 81ау18сћ .. . — Славим, грдобо ћосава, како не би славу славио кад сам прави Србпн. — Аст'ан комшија, вас ист тас јецт впдрум од тога фашека тица, ви хајс тер, но тај тица што је аузмаширеи иах Булгарујен. — Но ја, ти куса сврако, мислиш оне наше дичне сиве соколове, који одлетеше братском јату на слет свих словенских соколова у Софију. — Ја,- ја, со етвас мај либер поспјак, тас паст нет... То наше рекирунг нећеш кледиш. Тез гехтнет! тисе тица Сока! — Гилтовао мој ћосо или не гилтовао, једаи ти је рачун. Можеш ти тицу Соку цмокнути — у тртнцу. У нашим грудима су српска срца са српским осећајима усађена, те их не почупа, као каке швапске репуве или келерабу. ' Него ријеци ми здраве ти Марије, што вами куферашима и франковим башибозуцима тољагашима запињају за око наши дични соколови, за то што бацају камена с рамена, а пе боду вам те ељугасте очи ваших и мађарских сличних гимнастичких друштава кад држевежбе ипуцају оштрим набој и м а и з п у ш а к а. — Ја, тас ист либер комшија — нур пшорт. — Дакле кад ви пушкама пуцате то је шпорт — а кад ми бацамо камена с рамена то је народна војска! Ја не знам који вамје бпјес наспео, да вам чак и наше пјевање смета. Кад год ми запјевамо, а вп закукате! Тако неки дан у вашем „Сарајевском блату" и „НгтаМсот ВјеДтки", том језуиттком боклуку, пасјп залајасте на наше мнле београдске пјеваче, који нам дођоше у госте на освјећење пјевачке друштвепе заставе. Ми вам на то ево ваше л а ј а њ е отпоручујемо оном народном: „Ко пјева, зла не

мисли!" — а „пас лаје вјетар носи!" па вам је од воље и даље лајатн док не балдишете, а каравана ће даље мирно путовати. Ама само да ми је знати, а што болан Ћосо махнишеш нашим лијепим српским пјесмама, кад ми ето не манишемо вашим куферашицама „тицама" пјевачицама, што ви рекли „фолкс сингерке". Знаш онијем у кратким сукњицама од бурунџука и од главе до пете „деколтоване", кад стану размахивајући у вис ногама да шире —пјесме, тако да је то милина гледати како оне буде крв одртавелим куферашима који су по вашим разним „мачкен баловима" „соарејима" сву своју снагу излумповали тако да ниБогу ни људима не врнједе пишљивог боба. Па кад окупете ваше милозвучие „тичице пјевачице" да разносе по шехер Сарајеву пјесму: „Р е з и, Р е з и, С вуци се п а лези!" Или ону: „Хуј е, хује, а гди је канабе?" а ми сву ту вашу културтрегерску работу морамо да кабулишемо; право је да ми у својој кући и дому смијемо вам запјевати своје српске пјесме „X еј т р у б а ч у, с б о ј н е Д р ин е". Не, не мој куферашу, тако даље не кабулпшемо. Истина Бог ти си се у моју кућу уселио и почео као јеж по њој ширити — али на главу да ми се попнеш недам, но по ком твом куферашком палиграфу из твог кусавог устава. Јок бели! У мојој кући сам ја господар. Мени тијенсулене изгура као Махаџире да се селим у свјет! — Него боље ће бити да се оставиш ти те твоје ћораве полнтике, па сад: „кундак!" и куфер ти за вратом'!

Е ШКЕ Ј-^.А.ГМЗЕГ. ..Фина" . . . Влада држи Србма, тракт, Каже, да то нпје такт, Што са њоме крши пакт! (А крши га сама -— факт!) Коалиционаш. Банова реч. Бан је дао оставку Јер не мож' одржат реч, Ирижани веле му: „Нек продаје другом креч!" Ирижанин. Чека на диплому. Араницком не иде се Постао би и припуз; Па ипак ће и он поћи Чим добије фус у г . . ! Јакако.