Стармлади

СТАРМЛАДИ —

Бр. 13.

Пред прославу. Шиљеш р'јечи, и иуно цитата, Од довратка не види се врата; Од бусија не види се шумља; Од мудрања не види се умља; Како не би — после, нака рада, Наки устав — (права накарада!) Мудри књаже, издају, те труди, Правдољубе, провиде те људи, Брзоплете, кидљива ти иити, Стрмолете, знамо куд ти с хити, Мреже плетеш, у њих си се сплео, Сујетниче ти би нешто хтјео? Зато тражиш у прослави бљесак: Зато братство намичеш на пјесак; Зато стазе унатрашке путши; Зато бистри извор силом мутиш. Ти би жезал и круницу, књаже, А све друго — само нам се каже! Стани мало, куд си с' затрчао, На стрм камен, ко зец натрчао. Да ти шапнем шта си с ума смјео (Ма да мислиш мудрост си појео.) Назовп се књаже, ма и царом, Ал владат' ћеш само над Захаром. Завуци се у свој камен худи, И изврћи законе по ћуди, Црна Гора, нпје твоја само, Твоја ј' толко, колко ти је дамо, Та нас ради, трон се твој сагради, Стуб му вјера — ал без људождера! Колашински црногорац.

ЕПИГРНМИ. (Одговор „Бранику" на његово упозоравање како „М. Р. Ргезза" пепо о књазу Николи пише.) Шта је Србин у туђини, Кад у Српству покор чини? Залуд Бечу много вреди, Кад га народ и не гледи. Ја. Пресветлом црногорском краљу. Шта је светлост, што с не види, Од које се и мрак стнди? Кпубаш. Др. Тамановићу. 0, господе, боже свети, Недај правом још умретп. Док не стигне својој мети, И помлати све а в е т и! Црногорско сироче.

Шож' и то бити! Подухну ветрић отуд с планиве Ловћена, гнезда сурих орлова, Па широм Српства вијест проноси : „Витешко славље" — „дана радосни" П1то га је срп ки народ „дочек'о." Да „листом" Срби из свих крајева „Поздраве" оне „сиве" „соколе" И „дично" славље кнеза-Николе, * Подухну ветрић отуд с планине Проносећ иесме. свирку, здравице Али некако мутно, нејасно... Јер ко да чујем звекет ланаца, Осећам задах мрачних томрука, И ко да чујем неке уздахе, Како за номоћ, милост вапију И предамном се слике стварају, Што крв ми леде, ерце парају. * Подухну ветрић отуд с планине Јављајући нам „славље велико", Али се натраг тужно повраћа И абер носи кнезу неснику: „Да народ сриски срцем жалосним Прославља овај данак „радосни" И прошла славна дела спомиње, А садашња му тешко проклиње." * На Цетињу је елавље велико, Кнез песник сада тамо пирује, Али му нешто дух узнемирује; Осећа неки терет големи Што му је грешну душу притисн'о. Он чује оно робље невино Што је у клете тамнице бацао, И чује писку деце њихове, Па му од туге срце заплака.. . Он чује оно робље невино Како за помоћ — милост вапије, Па се дршћући пехара маша У њино здравље да га напије. .. Горски. Господарев „устав." — (На хартији и у пракси.) — Истинита цртица из скоре прошлости црногорске. Вала Богу људи, шта би Господару. да га даде! ? . . . Цикнуо је Трипко Н. пред скупом пријатеља. Није ни довршио увјерен, да му неће ни један из друштва