Стармлади

Бр. 13.

— СТАРМЛАДИ

Стр. 99.

смјети и хтјети ни ријечи зуцнути. А да још коју рече, објаснила би му гвожђа на рукама и мрачна Јусовача. . . . Све је дирнуло немило питање: Зашто га даде? . . . Одмах се уплећете из скупа неки Миљо шпијун Д' бар Господарев — бог да их поживи. . . . Он се унесе у очи Трипку и поче га изазивати: — Е, будала ла се увијек Фаљећи име божје. А. зар нијеси читао Проглас? и издрије иза џамадана књажеве новине и чита: — „Проглас народу црногорскоме! „Кад је човјек члан просвијећенога човјечанства, он и слободан грађанин мора бити. Тако држи ваш стари кн>аз и господар, који се у тим осјећајима родио, растао и настануо. ... „0 идућем Никољу дне, а преко вагаих посланика, слободно изабраних . . . слетићете се око мене моји витезови." Шпијун је довршавао: „Дано у нашој нријестоници, октобра оеамнајестог, годипе од рођења Христова, хиљаду деветстотина пете, а нашег владања четрдесет шесте. Никола с. р." Триико се био изгубио из скупа. из кога се по читању чуло неколико промуклијех гласова и лажнијех: — Живио ! Живио Господар ! ! . . * Било је то послије неколико дана . . . Два жандара стезали су руке једноме човјеку усуканијем копопвм. Он се између њих отимао. Глас му је дрхтаво одлијегао: „Кад је чонјек члан просвијећенога човјечанства, он и слободан грађанин мора бити!!! Тако држи ваш стари књаз и Господар". . . Пукао је кундак преко леђа несретнога човјека. Чула су се два жандармска гласа: Живио Госнодар! . . . И други кундак учинио је исто. Глас жандара: — У вме закона! срекинуо је болан крик везанога и пребијенога човјека: У име устава! . . . Синули су још један пут кундаци пре ко леђа везанога, који се иосрћући, кре-

тао пред влашћу. ... То је био главом Трипко Н. ЕБега су отпратили у Јусовачу злогласну и проклету подгоричку јазбину и тамницу, коју је српски крвопија Јусо созидао, а од које се сада кључеви налазе у доброг Господара, а у коју он сад, да Га поживи Бог и Св. Петар, части своје подајнике све у славу устава и чланства просвијећенога човјечанства. У њој је данас пет књажевих министара и преко стотине најугледнијих црногораца. . . . Живио устав! . . Живио господар! . . * * * Било је то нослије неколико мјесеци... Књаз, да га Бог поживи, наредио да му долазе депутације, да захвале на дарованом уставу. Кад је из Нове Црне Горе дошла једна депутација, неђе испод Дурмитора, књаз се помолио на балкон од дворца, у овај мах онога деветога на Цетињу, па депутантима вели: „Чуо сам да се у вас највише буне и позивају на устав! ..." — Цркло је оно псето Трипко Н , вели командир Јоко, у твоје здравље Господару. . . Чуло се: Живио Господар! . . . А господар се обраћа командиру и депутацији, па наређује им наређује: „У име Моје наређујем ви, да све невјерне, клубаше гоните, убијате, иребацујете преко Тлре, бацате у Таре. Ја сам закон Ја сам Устав. Нек носи девет устава за џамаданом, уби те га ! . . ." Живио Господар ! . . . Живио устав !. . . Господар вели даље: — Даваснијеко звао Моји јадници или ви наређивао да толики пут преваљујете (од Дурмитора до Цетиња три дана хода!) Неки хтједоше да кажу истину, али командир вели полу| ласно: „Да кога не уједе гуја!" Неколико гласа одговорила су: Не, на ко у твоје здравље господару. Дозвао је перјаника. Наредио је да им се даде свакоме п > Фијорин и још по три велике чаше мастике. Кад су попили пожелио им је срећан пут. Командир полугласпо виче: „ПГта стеумукнули стоко!.. "