Стармлади

Бр. 13.

- СТАРМЛАДИ —

Стр. 103.

Класичне латинске сентенције. Ако је правда одбачена, шта су државе друго него велика разбојништва. Црна Гора и ^орације. Властољубље је од свију страсти најЖ е Ш ћ а. Књаз и Тацит. Што је високо пада мржњом, што је мало уздиже се љубављу. Црногорски и сенски краљ, Вара се, ако ко мисли, да је онде краљ сигуран, где ништа од краља није сигурно. Краљ Никола I. и Тацит. Дуга старина руши, и стени дуга старост ШКОДИ. Авид и црногорски бесник. Страшније је увек бојати се смрти него умрети. Сенска и књаз. Рђав кад се гради добрим, онда је најГОрИ. Др. ТамановиФј и „Браник". Ја кажем да је онај пропао, коме је пропао СТИД. Књажев счавопојац у „Бранику". Сила злочинством стечена ником нису дуговечна. Црногорска впада. Кад суди онај који тужи, онда влада сила а не закон. Књаз.

Нека њега поједе ■.. Кад су књажеви перјаници, због Ђиновићева догађаја Црногорцима из куће у кућу улазили, те везивали и у тавнице бацали многе ни криве ни дужне, мдоги је гледао да се бар у први мах склони с очију крволоцима — и избегне мучење. Кад су перјаници ушли у једну кућу а оно нема код куће никога од старијих, само једно мушко дете од четир године, а у колевци мали Мићун. Један перјаник ће запитати оног старијег: — Море, ђе ти је отац и мати? Дете се поплаши и поче уклањати, али људождери књажеви да би ипак дознали где су им родитељи почеше га застрашивати. Један перјаник се продере: — „Говори, ђе су ти родитељи, ил' ћу те сад иојести!" — и ту јако зину на дечка. На то дечак збуњен покагујући на оно мало дете у колевци промуца: — Немој мене појести, ја сам добар, него ено поједи Мићуна, он се у .. . . !

Молимо да послаток новч. упутницом обновите претплату и платите дуг! Управа „Стармладог."

Купујте људи „Шихтов сапун" — поскупиће — и нестаће га. Куд год се окренете новосадском улицом а пред вами је „Шихтов сапун". У који год дућан уђете а ви нагазите на Шихтов сап ун. Једном речи Нови Сад је пун и нрепун Шихтовог сапуна. На ипак — како се „Браник" сав запенушио перући књаза Николу, и ма да Шихтов сапун вагонима доносе, то чинимо већ сад пажљивим наше грађане, да се благовремено снабдену са сапуном, заш ако „Браник" тако настави прање књажево до ирославе, као што се заметнуо — онда остаде Нови Сад без сапуна! Купујте дакле људи сапун, нестаће га! Криза у Хрватској. — Ко је узрок, бан ил' Кујен? — Ја знам ко је узрок прави! (Ко с ђаволом тикве сади обију му се о глави!)

Ј1 и СЈ^а к. БОЖИЋЊЕ ПРАСЕ. Шаљива игра у 1 чину. Писац ће се на крају — казати. (Наетавак.) Вуле. Овај, Христос се роди! — хтедох рећи. Цаја. Ваистину погоди ! Вуле. (За се.) Гле, па и није тако љута. (Расположено.) Ходи, да те загрлим бабо моја. Цаја. (Замане варјачом.) Да ме се не такнеш. Вуле. (Устукне. За се.) Ау-у Вуле — трз.ј назад. Савијај барјак па се предај. (Гласно.) А што ? Цаја. Где смо до сад били ако је слободно питати? Вуле. Слободно је, а што опет, овај, да и није елободно. И како ти оно питаш до сада ? Па сад је тек један сат бабо моја, Цаја. Па наравно ти си нас научио да те увек чекамо до 4 сата. Али знаш ли тн човече да је данае божић ... Вуле. Знам овај, како да незнам позната ми је ствар. И ја се данае овај онако ... осећам у свечаном раеположењу Цаја. (Иронично.) То сам приметила. Вуле. Овај, нриметила си. Е, то ми је драго. Цаја. Само што сам ја љута ко рие. Вуле. Е, виш' молим те, и не изгледаш тако као да ћеш сад прснути у смех. Цаја. Само да није данас празник, ако неби отишла до адвоката Петровића, не била Цајка која сам. Али ништа, иричекаћу док не прође благдан.