Стармлади

Бр. 15. 16. и 17.

СТАРМЛАДИ —

Отр. 125.

И ти народни посланици, нерјаници, мамелуци, иозванн су да дођу пред прославу на Цетиње. Позвао их је Н (ерон) I. да му натакву крвљу упрскану и од народа опљачкану златну круну на — славољубиву главу. А они ће једногласно ујавити у Зетски Дом, изгласаће наредбу свога Господара и арлукнуће као и остала стока у кршевима; краљ им је дао да се налочу жестока пића, с ријечима: Ја перем руке о крв стријељанијех, убијенијех, трованијех Црногораца .. А „народни" посланици без мозга и душе урлаће: Крв њихова на нас и нашу децу... Црва Гора и даље је остала у мраку, само се зове краљевина; Никола Нерон ће и даље исти остати, у страху, само се сад зове краљ... т. ј. „господар краљ." Пред очима ће му излазити бомбе у величини краљевске титуле, а затрешће се на глас писке сирочади, чије је хранитеље утаманио... И неће се моћи опрати млазеви крви, који су га ошинули по челу.

Анали послије стотине година причаће о чуду из двадесетога вијека из Црне Горе. Почетак ће гласити: „Ни мањег краљевства ни већег тирапина... Окружили су га крвавом круном његови мамелуци љета од рођења Христова хиљаду девет стотина десете, уз буру ноздрава: Живио најуставнији краљ..." А свршетак: „Разрушени су зидови Јусоваче живе гробнице н>штења... угушило се сјеме у крви освете... и

Са цетињске прославе. — Разговор о уетавним приликама. Гост: Вала, код нас, ако министар неће да врши краљеву вољу краљ њему одмах подвикне: „Марш напоље". Ц р н о г о р ац : Богме код нас наш Књаз, да га бог поживи, никада неће својим министрима, ма како га неслушали, подвикнути „марш на поље", него на против „марш ун у тр а!"

МОДЕРНА ЖЕНА.

Млада жена: (Опремљена за „жур", преврће још књигу „Кувар'). Пријат ељица: Шга сад још преврћеш у тој књизи ? Млада жена: Хоћу сутра да перем веш, а не могу да нађем како се кува.