Стармлади

Стр. 124.

- СТАРМЛА.ДИ

Бр. 15. 16. и 17.

листу је иоетавио, да исује своје поданике, и да хвали оданост депутација, које су долазиле да му изјаве вјерност, а но наредби, коју је он издао. И Црна Гора поче да живи срећнијим животом — депутација. Господар је просипао паре частећн „изјавиоце" вјерности. Његов лист писао је на пр.: „Особито је Господар обратио своју високу пажњу депутатима из љешкопољске и зетске капетаније, јер се ноказала једнодушност. ГБих близу 400 — благоизволео је позвати на ручак, који им је дао у гостијоници Станића у Подгорици." И тако даље .. Кроз цијелу земљу књаз је путовао, примао деиутације, пред скуповима најпогрднијим изразима псовао народну странку, изразима које нећете чути ни од пријатеља Му талијанскијех Факина... Поименично је спомињао бирачима, кога хоће за посланика, кога неће... Вали слободе почели су се изливати преко кршева црногорскијех, опијајући ужасом свијет XX. вијека. Нарочито је постао значајан Зетски Дом, зграда у којој су перјаници одигравали Госиодареве „невеселе" и кроз многв руку нропуштене пјесничке умохворе „највећега пјесника..." (управо бјесника.) Уставно доба обогатило је црногорску умјетност, сатиричнијем улогама, које је ,, пјесник" и неколико његова чанколиза маскирао и давао им одломке које ће глумити... Актери (глумци) ове још нечувене институције играли су са великом љубављу, складно и на потпуно задовољсто и своје и управљача (редитеља), одређене им улоге... Ови књажеви јарци, добили су име — „народни" пссланици, да буде и име смијешније, како би се виша пажња обратила љубитеља шале и трагикомедије.... Особина ове установе, шаљивога позоришта и глумаца јесте, да сви играју једнообразно. Сукоба нема. Књаз хоће пешто. То је прије закле, но је ико чак и савјеговао. Чим је нешто зажелио, то се саошптава мамелуцима, глумцима или „народнијем" посланицима и они једногласно, без и једнога одвојенога гласа изгласају... И боже опрости, какав грешни европски

иарламентарац, не било му души тешко, помислио би да је ово слика из центра нарламтарнога кад чује, да Црна Гора има једну малу књижицу, којој је Госиодар дао име „Устав" и једну собу у којој се одржавају преставе трагичне или комичае, било играње каквога стихованога написа изи нестихована, гдје изигравају тзв. „народни" посланици, нарочита врста глумаца, који су свршили Господареву школу подлачког и ропског удварања и богаљастог богорађења. И ето то су јединствени глумци, које немају нити се могу похвалити с њима не само народи Европе, него и осталијех дијелова свијета. Они се обично регрутују из књажевијех перјаника; Сачувајте сузе у очима, немојте бити жалостивни, па да дознате и како: Има двије листе, једна је књажева, а друга протукандидата. Капетан и жандари питају гласача: Је си ли за (ннр.) Лаза или за књаза? Залуд се сиромах гласач превија и хоће да извуче. Он вели отприлике: Ја сам за књаза, а гласаћу за Лаза," али га глас власти у име „Устава" увјерава, да не може и за једнога и за другога, и ако га је ујела гуја па је рекао: Гласам за Лаза — већ самим тијем уведен је у тевтер невјернијех дому Петровића, издајника поганских синова и антидинастичара. Пошто су се напуниле тамнице издајника и бомбаша, опет је лозинка изборне борбе остала иста: Јеси ли за Лаза или за књаза? — И ко није гласао на ово прво гласање, могао је дићи на биралиште да спусти куглицу у једину, истинску кутвју књажеву, јер друге протукандидатске није ни било. И остадоше куглице на долини... А ако је која залутала у кутију, то је значило Господарева листа је једногласно побиједила и да је именованом нерјанику од Господара подијељена за вјерност титула — „народни" посланик. И овако изабрани типови скупљају се данас у зетски дом, а њихове глумачке пробе зову се европскијем именом „сједнице," или нашки речено књажев парламент, * *