Стармлади

Стр. 132.

Бр. 15. 16 17.

Ј1 и СЈ^а к. Овако м шли, а шо тек вем... па највем. ? Оригинални подоистак „Стармладог". Написао Максим Слатки. У његовом друштву било нам је несноспо. Што даље, све нам је теже било, а нико није могао измислити ма какви план да га се онросгимо. Ужасно је то ! Права је напаст онакав човек. 0 како смо ма лепо живели, док нам он није дошао! Свему је крива гица, па да ко каже да није. Јест она је, она. Ја, он и она били смо у ванзванично време нераздружави. 0 ручку и вечери састајала смо се редовно у другој соби код стола у ћ-)шку близу прозора многослквне гостионице — „чисте" „љуте" — к златном прстену. Па да вас мало упознам с нама. Ја сам одветпички писар. Марака и белега има у мене увек више него у мог шеФа. Од које год странке могу придићи мало предујма. учиним то великодушно, и ако кадгод не „капље," знам и писмено позвати ког чику или коју стрину, да донесе и у моје руке положи малко трошка, да се „брже ради." Примети ли шеФ кадгод моју ревност, растајемо се мирно без отказа. Иначе сам пријемљиве нарави и изван звања. Потражићу и примићу и код суда и код грунтовнаце, а нанесе ли ме срећа и на какви очевид код каквог безазленог света, знам толико зарачунати своју дангубу, да ми и гица нозавиди на упосном звању. То вам могу рећи у кратко о себи, јер знам да ми ви нећете требати; ако ја вама устребам увв' рићете се да доста скромно о себи говорим. Он се опет бавио политиком. Тако вам је био вешт у тој струци, да никада нисте знали, којој странци припада. Да су избори сваке године ма само два пут, т»ј би се брзо обогатио. Знао је да ради На језику неуморан, а на примању још неуморнији. Кад тај почпе да хвали коју стрнку, онда само шуште бапке. А кад почне опет да грди коју страпку, онда ти награђени само вребају прилику да су само час два с њим на само и — мир, као да си засекао. Да у згодно време зна и хвалити и грдити, не треба ни да вам споменем. а

да не чека много на онај згодни час, то зпа и наша другарица. Он вели: то је ирава полптика. Она опет. Та она.... Писала је на машани. Каква је то зарада? Ми смо се шалили с њом и писмено ју звали г. сио јица под козјим ногама, а усмено смо јој тепали кратко : ни гца, ни гђца, већ — гица. Шта треба више да говорим о њј? А онај други он. Напасг, права напаст. И изглед му је ужасан. Нитл су му увек испеглане чакшире, нити му је крој каиута по најновијој моди, нити носи заповце као ми и остала господа, нити хоће да нотнише меницу, нити хоће да кадгод илати чашицу љуте, нити хоће да гостионичара превари у месец дана ма за комад хлеба, нити хоће да се забуне п» да обуче туђ капут или бар кишобран да понесе, нити хоће да од мене купи коју поштанску марку или државни белег јеФтиније, управо испод цене, нити хоће да њему да какви мали прилог за агитацију због што скоријег и повољнијег решења социјалног питања, нити хоће да њој — дами —- купи какви ма и најнезнатпији, златни поклон, — ништа. — Та колега, будите човек.... дед и ви . . . . — Молим, то није поштено. Кадгод опет ја: — Данас ћемо преварити газду ма за по шницле, — а он тек дочека: — Ја нећу. То није поштено. Некад се опет она нашали: — Сутра ћемо нас двоје на само .... — На само? Не. Шта би свет рекао? Да.... то није поштено. Ужасно, кажем. То његово: „није ноштено" толико нам је досадило, да већ нисмо знали, шта да радимо с тим човеком. Ниједно од пас троје одавна и не мисли на то: је ли шта поштено ил није, ал како дође непрестано нам нриповеда то те то. Маримо ми, хоће ли ноштени голи од глади скапанати, ал шта треба он нама да приповеда. Мудровали смо свакојако, како би га се онростили. Он је предлагао да га стрпамо у тамницу, она је предлагала болницу, а и ја сам се почео побојавати да ме још неће заразити тим, шта је поштено, а шта није, ал ипак писам ирпстао ни на једно, ни на друго.