Стармлади

Бр. 15, 16. 17.

Стр. 133.

На мој предлог изостали смо нас троје од гостијонице, а њега и неплаћене наше рачуне осгавили смо газди. Рађено је ио мом плану и испало намјеза руком. Прешли смо у другу гостијоницу. Но, овде нам се баш пије свидело. Живимо већ други месец овде, но свеспи да овај други месец пећемо завршити овде, а камо ли трећи почети, частимо се господски. Једно дана већ око пола два частимо се тако разноликим нечењем, пијемо, и нешто нам дошло да и певамо, та од — сло бодна живота нема лепшега, кад се наједаред врата отворише. — Оетавили сте ме, је л'? Огишли без мене !.. . То није поштено. Она се намргоди, он само погледа, а ја се ндђох у с.ггуацији и намигнух на њих двоје. Пети дан оставили смо рачуне и њега. Сад нас више на тражи. Она га још к&дгод спомене: — „то није пошгено." Ух, дочекамо нас двојица. Само нам то немојте говорити. А, мене нећете оставиги, брже ће она. Једнаки смо, па смо за то заједпо. А има нас још таках, само се не састајемо. Има. има .... БОЖИЋЊЕ ПРНСЕ. Шаљива игра у 1 чину. Писац ће се на крају — казати. (Наставак.) Јанко. (Држи га за суманута.) Баш и сам сам хтео. Вуле. Е кад си хтео, а ти гледај па кидај, заш ако те доватим за иеш па те Фрљим низ басамке здравља ми, ћеш иоломити и руке и ноге. Јанко. Прво ми реците Вуле. На поље, рекао сам. Јанко. За разлог. Вуле. Е ево ти разлог. (Ухвати га за крогн, турне га наиоље и за њим Фрљи главицу куиуса.) Нацоље, брее! Ево ти и ваш кунус, тај нек твој татко о божићу у црну кафу умаче. (За њим.) Но овај се лепо нровео. Занамти ће кад је био полаженик. Г10ЈАВА IX. Кајка (улазина средња врата. За се.) Послала гам амалина но прасе, нека га набави ма где. Дала сам му мој уштеђени новац. (Прилази оцу.) Тата каква је то ларма била мало чао овде? Вуле. Ха, баш добро. Јели познајеш лн ти неког Јанка?

Кајка. Јели Јанка ЈеФремовића ? КаФеџијиног сина, код седам ла®а. Вуле. Да, да, о тој зверки је реч. Кајка. (Стидљиво.) Па, познајем га. Вуле. Познајеш га. Ама како га познајеш? Дали онако ко наприлику из виђења. Кајка. (Исто као горе.) Да, како се узме. Вуле. А кажи ти мени знаш ти шта је то љубав ? Кајка. Знам. Вуле. Како? на он зна, ти зиаш, а ја ништа не знам. Кајка. (За се.) Сигурно је био да ме проси. (На глас) Ваљда га тек нисте одбили. Вуле Не, нисам. Само сам гв мало бацио низ басамке. Кајка. Како, мог Јанка? (Бризне у плач.) Ох, ала сам несретна, ала еам несретна. Вуле. Чувај да ти ја не потражим срећу Јеси ли ти питала мене за дозволу дали се ти смеш у њега зацопати ? Кајка. Знам да сте га и Ви прехвалили. Вуле. Да али онда није сметало то прасећије питање. Кајка. Ако се не удам за Јанка,ја ћу себи одузети живот. Обесићу се. Вуле. Зашто да се обесиш? Боље ее обеси другом о врат. Кајка. Мени се други не доиада. Вула. Како, зар ја да се пријатељим с' лопови који и на божић краду. Јок ја. И ти то нећеш хтети. Јели? Кајка. Хоћу! Или за љега ил' у Саву. (Одлази.) Вуле. (За њом.) Де, де, незацепљуј се. (Сам.) У Саву не може смрзнута је. Баш јуче је стала. А док се Сава открави, открави ће се и њена љубав. (Пауза.) Их пуће ми глава, За ово може се рећи да је прави роман. Да когод учеван ово све узме у перо и тури у новине, на пр. „Мали Журнал," то је онако популаран лист, — па да пуц-г моја брука. Просто да ту целу ствар назове на пр. овако: „Љубав и арасе." — а може се назвати и „Купус и љубав" или чак „Прасе, главица купуса, развод брака — и — мотка." Мани, бруиа, брука. Жена хоће да ме остави, кћи хоће да се удави, овом сам може бити ноге поломио, а његовом оцу г еам поручио да је лоиов. Сад нека ме један тужи због телесне увреде, а овај други због увреде части, па мож да ми се још и „аис ухвати." Леи сам Бож^ћ дочекао. И то ми све направи она несрећа. Нека без бели хоћемо се вала искусурати. Све, све, ама како данас, да проведем божаћ без печенке. Та данас и они у циганску малу, лижу прсте од прасетине. Ако људи немају паре, а они се иомогну, макну где год прасе или ћурана, све једно, тек им се о божићу нашла печенка у кући, па је ли право да ја Вуле Јанаћков проведем божић без печенке? ! Јок вала, не бива, нисам ни ја ваљда ра^аџија. (Излази на средње врата и виче.) Јевреме, Ми-