Стармлади

3

Бр. 15. 16. и 1 ?. — СТА РМ ЛАДИ — Ст р. 121. ЦРНОГОРјЧЕ.

-Ј* ЈУ1ајору ЈУ1итрови+.у (који је по налогу црногорских крволока у сну — подло убијен од најамника) Ој зашто ти је то срце За народ свој јадан, било! А зашто се није скотски Код ногу тирана свило Међу псећи свет! Ниси могао да слушаш, Угњетеног народа плач, И за то ти је крволок Зарио у срце мач! — Нека је проклет! Црногорац.

ЧесшишНс КрамсНом Зшчансшбу и јубилару. Телеграми. Ргаћа, 1. августа 1910. СЈиет с1еи« регс1еге \ г и11, (ЈетепШ. Маззапк. Београд, 15. августа 1910. Дивљу памет а ћуд отровану Дивљи вепар има а не човјек. Ј. Цвијић. Загреб, 15. августа 1910. Да није Вас и Настића даровао Господ ХХ-ом вијеку, не би било занимљивости цетињске и загребачке парнице. „Гта1е" Настићево прије свега В. кр. В. заслугаје, и Вашег кр. Вел. је —Дпа1е. За загребачке „велеиздајнике" Бг. Н. Шпксте. Београд, 15. августа 1910. Поздрав свом тасту краљ Петар шаље, И жели, да си од њега — што даље! Пашић. Н о в и С а д — V1 е п. У корист си своју хтео, Да с' пресује српска преса, А знаће те твоја кеса. Свега т' хвали „Браник", 1 „Рге8з"-а.

Поздравм и честитке које су стигле „слављенику" а ниеу могле да уђу у „Гласу Црногорца" него су од Марконија уступ.вене преко телефона без жица — „Стармладом". Са престола крвавога Прослави педесет љета, Проклетство ти шаљу жртве Што их спрати ти са света. т Мајор Митровић. * Од вапаја, што их шаље Нејач, књаже, жртва твоји' Не угуши твоје славље Ни гмиз&вца славопоји. Поубијаних родитеља црногорека еирочад. * Слави, слави, црни књаже, (Сваког слави дело своје), Плач и јаук, х^роб до гроба: То је право славље твоје! Колашинди. * У тамнице, књаже, твоје Сад јунаке рода крију, И милост им цела твоја: Јакрепи им срч већ пију. Становници „Јуеоваче". Где се српска песма вила Чује с урлик горских лава, Ту их твоја обест свила, „Уставно" им ропство дава. Американеки Срби. * Створио си дивну слику, Сриства цела, див јунака, И прослави Црну Гору, Краљевину — густог мрака. Црногорека омладина. Е11ИГРАМ. јТоздраб „Ксбој" јЛаЈланобиђебој бдади. (Прича о Гоеподару и пудлици.) Много псето с влада људски Колко их је, незнам рећи; Ал тек више има људи Што с владају нсећи! Клубаш.