Стармлади

Стр. 122.

— СТАРМЛАДИ

Бр. 15. 16. и 17.

Из књаж^в^ канц^лариј^. — Веети поелате аутомобилом до Котора, а оданде као де пешке. Министар Тамановић: Ваше краљевско височанство, др. Полит је написао већ сто двадесет и четврти чланак „на Цетиње!" — и „о Цетиљу" а ваше краљевско височаество никако да се сети ордена или чега... К р аљ : То је све тако, мој Тамановићу, само је он у та сто двадесет и четир чланка више хвалио себе негомене! — Требао би дакле још он мени да да орден. ■* М и н и с т а р Т ам а но ви ћ: И наш дворски новинар Турчин (Ћурчин) из Београда очекује орден . . . Краљ: Не може бити? Министар Тамановић:??? Краљ: И наре и орден, то не иде. У осталом иодајте му орден, ако хоће да врати иаре што је досад примио. Министар Тамановић: То би био скун орден ... Краљ: Јел те? За то му и не дам, што је скуп. * Министар Тамановић: Ту је Штајнхарт у предсобљу. И он очекује штогођ ... Краљ: Подајте му орден Св. Данила! Министар Тамановпћ: (п о к л о н и се до црне земљице, пољубпкраља Николу уђон од чизмеи излази у предсобље Штајнхарту.) М и п и с т ар Т а ма п о в и ћ : (в а д и о рден из џепа на чакширама и прилази Штајнхарту): Н>егово величанство краљ Никола, ценећи ваше заслуге што сте га упознали с Настићем, решило је да вас приликом ове ретке свечаности, свога јубилеума, одликује орденом Св. Данила. (Пружа му орден — ихоћеда му на груди прикачи). Штајнхарт: Каква орден светока „Баше1" — дајте ви мене паре, — а ево вама овај шмарн (хитне орден Тамановићунанос. Дересе): Орден Св. Перпера ми дајте! Министар Тамановић: (Враћа се краљу): Е, ви сте прави Чивутин.

Пљесник арамбаша. « (Из Црне Горе — „уетавне '.)

Боже мили чуда великога, Подигла се једна чета мала Чета мала, ма је одабрана По избору људи од поштења, Сваког ћу ти ио имену казат Па ћеш виђет побратиме драги Каки људи служе Господара, Оћах рећи краља Господара, Ђе га служе и од зла га брапе. Арамбаша ове чете мале То је Мићун.*) пљесник и књижовник Мјесто метле држл перо оштро И са њиме Мићун пљесме поје Што је пекад у земању било, Али ниђе соко не спомиње Очевих му двајест пет тољага, Које ноје јуначки добио Те од тога дође до овига. Собом Мићун нодп два четника Ко је ћу ти по имену казат Прво соко Чејовићу Мило Више пута шибљикан је бпо Више пута аиеу походио, Друго ти је њему вјерна слуга Почек Митар са Цетиња равна Штампар беше и добро слушаше Али поче по мало да краде Зато су га оћерали људи

*) Мићун Павићевић, двореки краљ црн. иљесник и књшковник, раније метлар; спада у коло најмљенијех стихоклепацн : Новице Николића, Орлинскога, воденог песника Живка Драговића и тд. Сва уредништва српски и хрв. листова и часописа напуНила су корпе са његовим рукописанијем, сочињеним у стиху.