Стармлади

Бр. 18. и 19.

— СТАРМЈГАДИ —

Стр. 147.

Јефремовић. Ево га! (Шапне му). Јала синко, (показује му на ћерку.) Јанко Христос се роди, госпођице. Кајка. Ва истину роди! — (Смеје се) ио други пут, данас (прилази му и рукује се) Јанко. Да, мало пре, баш није био најљубазнији господин тата. Кајка. Јест' чула сам, — (пружа му опет руку): примите моје искрено саућешће. Цаја, Вуле и Јефремовић, (забављени међу тим око прасета). Јевфремовић. Опрошћавајте, госпођо Цајо, верујте, није ми намера била. . . ама искупило се друство, све сами неки шерети. .. Враг би их знао, како су макли Вулетово прасе и појели га у место мог прасета. — Али, сад све једно, прасе је прасе. . . Ево, видите ово, младо, па лепо, пуно ко млеком наливено . . . а ваше је, право да вам кажем нешто мршавије било . . . односно геџавије. . . Вуле. Е није него ће још напослетку испасти, да је геџа . .. Јефремовић. Геџа, брате, ја како геџа! Цаја. Наравно, наравно, кад се на Божић изјутра купује прасе, да је геџа... Ја, шта би друго био него геџа... Заш' оно што није било геџа... то се разграбило... Цаја. Да га унесем, да се не охлади. Заш' мој Вуле воли вруће. (Виче): Кајка, унеси ово прасе. Јанко. Молим вас госпојице, јаћу, ја ћу, да се не умастите! (Отима јој тепсију). Кајна. Пустите, пустите вићете се умастити. Вуле. Де, де погодите се децо. Јанко. Молим вас, молим вас госиојице Кајка. Кајка. Батал'те, баталите господин Јанко. Јефремовић. На ствар, на ствар децо. (Јанко и Кајка, отимајући се о прасе одлазе). ПОЈАВА ХП. Амалин и пређашњи. Амаилн (уноси печење прасе за ноге, које густира и гледа). Ево га, госпођице, геџа! (тек онда се тогне кад погледа присутне и види да госпођице Кајке нема.) Овај дон'о сам прасе! Христос се роди. Цаја. Вуле (заједно). Ваистину роди ! Јефремовић. Ко га шаље? Амалин. Ма, онај, госпођи — ови... како ћу викат... та... гостионица „код седам лаФ". Јефремовић. ј Цаја° (Заједно) Вуле. ' Како? Амалин. Он, он, што се тако исчуђавате! Па зар вам није он придигао ваше божићне прасе ? Вулв (забуни се): Јес, јес! Цаја (исправља га). Вуле... Вуле. Овај, није, није он. Амалин. Како није он... шта ви мени при-

чате. Не знам ја њега, лопужу... украшће покров с мајке божије, а не би иридигао овако лено печено прасе... Види гу... све ће да пршти нод зуби кора, тако је „реш" што рекла госпођа јоФицирка господин капетан Мишина, која је из преко... Јефремовић: А познајеш ли ти, ЈеФремовића, каФеџију? Амалин. Море, како да га не познајем, мангуп ! Јефремовић. (Смеје се): А да се ти не вараш, пријатељу. Биће, да ти њега и не познајеш ? Амалин. Познајем га, битангу, како га не би знао. Јефремовић. А шта би ти на прилику рекао, кад би ти ја казао, да сам ја ? Амалин : Ништа! — рекао би да га не познајем. (Ушепртљи) Него, молим вас нрихватите, ово прасе, заболе ме рука држајући га (предаје Цаји прасе). Цаја (Узима прасе). Управо ја незнам од

кога Је

Вуле. Па како си могао да ружиш тако човека, кад га не познајеш. Амалин : Г1а чекаите мало. Која сте ви каФеџија? Јефремовић. Јел' ја? — Па ја сам главом ЈеФремовић, гостионичар код седам ла®а. Амалин. Јел' тако? Јефремовић. { А ја! Вуле. ј Тако да ! Амалин. Па тако ми каж'те. Ма јес, јес! Сад ми је ствар јасна. Вуле. [ Ма, како јасно? Јефремовић. I Мени није ништа јасно? Амалин. Мој каФеџија, за ког сам ја говорио и није ка®еџија код седам лаФ . . . Вуле. Него? Амалин. Код седам Шваба ! (Наставиће се.)

Лорнографија. Ширење порнографије из Србије у овостраном Српству. — „Ђаволове" клевете и исправак. Нов закон о штампи у Србији. У Србији је један део штамне сасвим изгубио српски образ и почео тако бесрамно и бестидно писати каквим речима се иначе ваљда само мангупи и проститутке служе. Док ти листови, што рекло „Ново Време" : „угађају развраћеном укусу ниске масе, правдају и одобравају болесну иометњу у полним односима, —• производе шљам и њиме заиљускујуи куже српске домове" — и нису почела ово страно Српство да својом порнограФијом усрећавију, ми смо ту ствар сматрали за унутарњу стиар Србије и укус ондашн,их Фактора, који су дужни да о моралу воде рачуна — али кад су исти листови и овострано Српство почели да усрећавају — ми смо у носледњем броју тако ии сање жестоко осудили.