Стармлади

Стр. 148.

Бр. 18. и 19.

Ту онда „Ново Време" има право, кадвели: „Јавно мнеи.е је у нас, већивом, гомила пдоша и дринаца која, за љубав марјаша, насрће на отаџбину, насрће на све и свакога, то су, већином, иитомци казамата (аисане, пр. ур.) који у штампу уносе стил кесароша и морал разбојника". Тај морал разбојника, — само новинарског, који као и други разбојници хоће из заседе да вам у место новца похарају више што — вашу ч а с т — осетили смо и ми, чим смо осудили иорнограФско писање тих листова. „Ђаво" је лупешки измислио да нам се освети. Донео је вест како је уредник нашег листа као глумац (безименом) каФеџији покрао ни мање ни више неге тањире и вил»ушке, — ко мислећи кад ми можемо наше свеминистре да називамо лоповима, па нам није ништа, зашто не би једном бившемглумцу нешто лоповско ирикачили. Али се преварише у рачуну. Јер сам ја прешао »реко у Београд, да позовем клеветвика на одговорност и дао сам у „Дневном Листу" броју 281. ову изјаву: Уредништву „Ђавола" Писмо Петра Крстоношића. Од г. Иетра Крстоношића смо замољени да дамо места овом његовом писму: „У последњем броју свога сатиричног листа „Стармладог" осуђено је порногра®ско писање „Карикатуре" и „Ђавола." На ту осуду је „Ђаво" мало одвећ ђаволски измислио да се одшали: да ми похара част. Пошто је мени моја част и на даље потребна, ја еам тога ради дошао у Београд, и позивам уредништво „Ђавола" да ако мрвицу људ ства и поштења у себи осећа — а није имало намеру туђу част да похара, да клевету коју ми је нанело у идућем свом броју оповргне јер у противном случају даћу му прилике да пред судом мало „прођаволише" и своју тврдњу бар тамо и докаже. Ради илустрације клевете, коју су у стању само нееавесни људи да измисле — изјављујем да никада у своме животу нисам (нити као глумац нити као управвик позоришта) био у Зајечару. У Београду 10 октобра 1910 г. Петар Кретоношић Уредник „Стармладог". На ту изјаву је „ђаво" донео у 42. броју од 17. октобра т. г. оваку исправку : „И 3 Ј А В А Белешка која је изашла у прошлом броју „Ђавола", и која ее односила на г. П. Крстоношића, уредника „Стармладог", изашлч је без знања уредиика овог листа. Изјављујући ово, власништво „Ђавола" од своје стране искрено сажвљева, што је поменута белешка изашла у листу, у толико пре, што је власништво листа

стекло несумшива уверења да је г. Крстоношвћ исправан и поштен човек!" Тиме би моја ствар била завршена. С та ким л>удима нека се Србија и даље бочи, а држимо да неће морати ни она ту „красту на срп. штампи", што рекао један одличав српсви дипломата, још дуго носити, јер ће она отпасти с новим законом о штамии који Стојан Новаковић, министар унутрашњих дела у Србији, спрема. „Тај пројекат" каже „Ново В р еме" — „вели се, биће врло строг, а биће у нрвом реду, управљен противу свих дивљачких клевета и увреда без којих се, у главном, не може замислити србијанска штампа. У добар час. Сваки се паметан, васпитан и истински образован човек можа томе пројекту само од свег срца радовати." Нови Сад, 28. октобра 1910. Петар КрстоношиЂ, ур. „Стармладог". Растумачио му. — У новоеадеком „Аполо" биоекопу, Два бункота били у новосадском „Аиоло" биоскопу и гледзли човека који ее превија као змија. Сутра дан се причали и тумачили један другом шта еу све видели.

— Само како је то могуће куме, да се онај човек онако превија као змија, као и да нема костију. — Па наравно да нема. Извадили су њему комедијаши све кости, још док је дете био.

Поново молимо г. г. дужнике којима смо послали упутнице да изволе свој дуг намирити, јер ко нам и на ову опомену не пошаље новац, предаће мо га нашем адвокату. Администрација „Стармладог".