Стармлади

Бр 21. и 22.

- СТАРМЛАДИ —

Стр. 1?3.

На знање г. г. дужницима. Ми смо усљед многих опомева, које су оотале без успешне приморави били све наше дужнике предати нашем алвокату. Пре но што исти тужбу противу сваког дужника поднесе, он је учтиво сваког опоменуо да у року, који је у писму назначен плати, с тога овим упозоравам© свакога дужника, да ко до одређеног времена не плати — бвће утужен и имаће више трошка. Многи се изговарају на разне начине било нисам „уредно примао лист" — или „ниеам га норучио" и т. д. Или „вратио сам лист" — а дуг нек плати Бог! Ми тима свима отпоручујемо (да не би морали сваком посеице писати те време и новац трошити) да им сви тијалови изговори неће номоћи, јер ћемо ми доказати исказом дотичних поштанских звања да су лист примали, а свако ко је годинама лист примао, мора га и платити. Има једна манистарска наредба која гласи, да које год лист нримао, па ма да га он и није поручио, мора га илатити. А надлежност суда је овде где лист излази. Ми смо као и сав свет што ради, кад нов лист покрене слали на адресе које су нам пријатељи нашег листа препоручили и у неколико бројева умолили свакога, ко не мисли држати лист, да нам исти врати. По неки су платили четврт, полугодиште или за целу годину — и лист и даље примали — а нису плаћали. По неки који дугује за 2—3 године, сад просто врати лист и мисли тиме смо квит. Но ти се варају. Ми ћемо њих утужити и тек овда бити квит — кад плате или кад од њих наш адвокат дуг утера. Има их и такових, који су пре две године платили а лањску годину остали дужни. И тек при крају ове године платили, и онда пишу, па ми смо ове године вам платили 8 К за целу годину и не дугујемо Вам ништа. И већ сто сличних заврзлама и извлачења. Ми се на све те сбом нашем српском новинарском свету познате, шаблонске или стериотипне изговоре г. г. п осл е платника и н еплатника нећемо освртати нити им на иста друкчије одговорати осим: адвокатском тужб о м, з а д у г. Нека се нико не нађе уврећен, ама ми не можемо од ваздуха живети. Ово нека узме на знање и славно поедседништво Српске читаонице у За г ребу, које би хтело исто тако струњеним одговором да се извуче да не плати Сироти они, како они нас у ове крајеве нотпомажу. Срби из Угарске су само добри за прилагање. Нека се с .те само г. г. из Хрватске кад су „Стармладог" дењцама добијали, а за време „велеиздајничке" парнице је 800 примерака редовно слато многима бесплатно — које смо ми

од наших уста откидали, Јер хумористичан лист нема шаљиву странку, која би га страначким прирезом, или сваки час „удели тето за лист" -— издржавала, а уредник нашег листа добија фикс плату 30 дана на месец, а сва штипендије се састоју у дугу за лист — преко главе. Нека се сете само на све услуге које је наш лист учинио у интересу — опште српске ствари, па нека нас не муче даље онаг. г. претплатници — које је сам њихов орган „Србобран" назвао горим од Акуртија, и нека плате. А они што су се поцели г о р е, нек помисле да могу и опет се наћи доле. Толико да се зна. Уредн. и администрација „Стармладог*.

нека прими господин Форгач због силних пара преданих незахвалном и некарактерном Васићу. Уредништво „Стармладог".

Мртав зец. Гост (који је наручио зечије печење): Но овај је зец нешто здраво мршав. Гостионичар: Та казао сам им да га боље ране и да га не пуштају да се тјлико пентра, али бадава, не елушају.

Одговори уредништва: Г. Бошку Поповићу, натарошу у Бач-Фелдварцу. Пред&о нам је наш заступник ваше „цењено" писмо. У први мах, судећи по „пиеменом" стилу и „опскурности" истога — верујте да смо мислили да је оно од Фелдварског сеоског свињара — али опет по дрскости и порцији безобразлука — уверили смо се, да је оно ипак од једног сеоског бога: натароша. Иваче код вас мора да је јако клизаво — јер сте изволели мало из логике поклизнути у лагању. Ако лист наш нисте никад примали ни читали — од куда знате да је м ршав? Знамо да вам се као натарошу „кламање" по глави мора врзети — ама нас не окламасте, па ма још десет пута безобразнија писма писали. Ми имамо увек оно на уму: „од когаје — добро је!" Даљедајемо, нашем заступнику: реч! Нека се он е вама бочи! И будите уверени да вам ту ни оно ваше: „имењаче" неће помоћи — па ма промукли њакајући!