Стармлади

Стр. 172.

- СТАРМЛАДИ

Бр 21. и 22.

док уђе Мићун. А ти комшија седи ... Вићеш нам данас гост. Знам да ниси ручао још, чим ти прасе Фали... Шваба. Их, танг шен... Ја ручала ... Вуде. Све једно, можеш ти још једаред ручати... Данас је Божић. данас се цели дан, само једе и иије... једе и пије... Шваба. Астн, не ираним. Мени то све алесајнц. Мошем ја и тваред ручам. Вуле. Тако, тако. Седи, овде до мене... Шваба Ис алесајнц... Вуле. (Није га разумео.) После можемо и ајнца... и Фарбуле... шта хоћеш ... Јевремовић. А биће и трајлиша. Вуле Тако је. Мајве кћи, данас дала ја његова син, за његова шена... Ево за оног младог господина Шваба. А со... Вуле. Тако је. Главно је да он има соли у глави, а за друго ћемо лако... (Точи ракију.) Шваба На астан ... та ите све лустик цу... Их, гратулире°јунгер хер ... (пружа му руку. Чује с поља разговор). Вуле. Да неће и овај овамо. Да не носи и тај какво прасе? ПОЈАВА XIX. Жандарм и пређашњи. Жандарм. Христос васкресе! Сви Ваистину роди! Жандарм. Овај, а да није случијно код вас залутало министрово ирасе? Вуле I , • ч Какво министрово Јевремовић) ( за Ј е Д Н0 ) прасе? Жандарм. Хе, то би и ја волео да знам какво је. .. Него мало час узех за маријаш ,Политику" — и читам, (вади лист и преврће га и тражи по њему) ево, воде... чекај ... Ха, ево, га ... „Министрово прасе..." Ево, вође, читајте. А видим код вас уносе силне прасице. Вуле Да видимо баш. (Чита): „И док сам ја очајно очекивао Божић, дотле ме је тешило једино глас, даје и министру увутрашњих дела тако исто утекло прасе. Замислите тај малер, да и г. министрово прасе утече, да и г. министар остане без прасета као и ја ; даја и г. миниетар будемо исте судбине. Али г. министар, разуме се није каоја организовао војску па јурио за прасетом." Јевремовић. „Он је просто теле®оном јавио Управи вароши београда: „Ало !" — „Ало!" „Утекло ми прасе! (Прича) „И сад замислите старешине, писаре, жандарме, ћате, како се све то дало у јурњаву за прасетом — не би ли им прасе о новој години класу израдило. Видиш тек писара варошког кварта а за њим жандар носи праее право министровој кући: „Госп. министре част ми је известити вас да сам предузетом пвтером одмах ушао у траг прасету — и ево га свезаног донео." Мало после, а ти видиш писара врачарског кварта, а за њим жандар ноеи друго прасе: „Г. министре част ми је.. а Не, прође ни

20 минута, а писар савамалског кварта сав се задувао и за њим ћата носи треће прасе: Г. министре, част ми је... и т. д." Већ три писара грокћу у министровој авлији и три прасета са њају класу о новој години." Жандарм. Ввљда, овај не грокћу баш писари? Јзвремовић. Не, не, помео сам се... Прасици грокћу а писари очекују класу... И још они класу нису ни добили а стигао и четврти писар дорћолског кварта е прасетом; мало за тим стадоше кола пред министровом кућом а из њих испаде комесар топчидерске полиције а из коли цичи прасе... „Утекло чак у Топчидер г. министре, ал одмах сам га нашао!" Наиослетку стигао и писар кварта палилулског — и носи ћурана. Није нашао прасе, ал свеједно. Неће ваљда због те незнатне разлике да изостане с класом иза својих другова. „Ама, ја нисам изгубио ћурана! — виче г. министар". ,Јесте ли ви сигурни, г. министре, да то није био ћуран?" Вуле А јеси ли ти брате сигуран, да ти ниси ћуран ? Жандарм. Е, а одкуд ја то да знам!? Вуле. Ама од куда ти то све знаш.? Јевремовић. Па читао сам све то од речи до речи данас у „Политици". Жандарм. Тако је, воде иише, да је утекло министрово прасе и да га сви писари јуре... Јевремовић. Па си се и ти жацо дао у јурњаву за прасетом Вуле. И класом ... Јевремовић, Слабо, бога ми! Вуле. Ама, пре свега треба знати, ко то, пише? Јанко. Па, Бен Акиба!.. Сви (Прсну у смех) Бен Акиба! Хахаха! Шваба Тес ис, гросер тај®ел! Вуле. Е, мој жацо, куд си ти забасао, да тражиш класу. Јевремовић. И прасице! Вуле. Слабо ћеш богами омрсити брк.. Него, ако си се баш тако дао у јурњаву за прасетином... и волиш прасетине а ти остани код нас на ручку... Ех, што имам божићно прасе... Охохохо! Кад је божић, нек је божић. Није ни божић сваки дан... А данас удајем и ћерку. ПОЈАВА XX. Цаја, за њом Жужа са супом, па Мићун с ћураном, напослетку Амалин уноси прасе. Шваба. Ту круци фикс, керл... тонесеш и мој брасе Мићун. Ау — откуд ова обријана њушка овде ? Вуле. Мићуне овамо и ти за стол, па после ручка однећеш комшији његово прасе кући а оданде право по попа, да ово двоје прстенује. Седајте сви за стол. Спаси Бог! (Сви : Наспасенвје !) А сад да се прекрстимо и онда једно рождество да отпојимо... (Крсте се и поје рождество). (Завеса пада.) 5-ар 1 -оношић.