Стармлади

Бр. 21. и 22.

— СТАРМЛАДИ —

Стр. 171.

Вуле. (За се). Ама само, да ми је знати, чије је ово прасе. ПОЈАВА ХУ. Цаја и пређашњи. Цаја. (Још е вратај. Знала сам. (Гласно). Дакле. још ]едно нрасе! Вуле. Шта мислиш жено, ко га је иослао? Јевремовић (са смехож). Јевремовић гостионичар. Мићун. Он, он ... ама, ш го вам је он тако смешљив. Цаја. Не, не ... ово сам прасе ја купила .. Сви. Ти? Ви? Мићун. Их, иоквари ми сав рачун, госпођа. А ја тек најлепше удесио, да лажем... Цаја. Ја^ ја... Мислила сам, да ћемо остати без печенке... па рекох, да повратим мир у кући ... Заш без ираее... беше доста речи... Јевремовић Опростите 1оепођо, Цајо, шала је била ... Ама да сам звао... Цаја. Де, де, не чини ... ништа ... Изволи те за сто.... Господар Је®ремовић, ви седите овде у прочеље ... Јевремовић. Хвала, а&а ја држим, ту тр ба домаћан... Цаја. Не, не, ви сте наш гост Полаженик... Јанко. (За се). Полаженик сам ја био... Цаја. А ти Кајка, иди сииај супу. Мићуне, изнеси прасе ... на номози, тамо што у кујни... (Сви седају и намештају ее. Мићун одлази пи пајући ирасе). Охо, хохохо! Кајка. (Одлази.) Вуле. Гоеподе, боже, сад само да Жужа одкуд не искрсне с четвртим нрасетом ... ПОЈАВА XVI. Жужа и пређашњи. Жужа. (Улази с неченим ћураном). Ит а печена пуљка, тевшур, господар. Нема малац на сва пијац! Сви. (Прсну у смех). Вуле. Госноде, боже, док еу се ређали прасици, ређали .... сад се почеле ређати ћурке ... Јевремовић. Па наравно, она ћурка мисли да је и ћурка у место прасета добра... ПОЈАВА XVII. Цбја и првђашњи, за тим Шзаба, гга Жандгрм. Цаја (улази. Убезекне се кад види Ержу с ћураном.) Шта је еад? Вуле Ништа. Донела ћурка, ћурку. Цаја. Коју је сигурно какав ћуран послао. Вуле. Тако је. И тај ћуран сам ја! Цаја. Одмах сам мислила! Јевремовић (за се). И ја!

Жужа. Изе... Хоће ноеила ја у коњха тај пуљка..? Кел хођ, изе... пуљка ... Вуле Море, изела ти пуљки тртицу од куд си ми њу донела. Па још непечену ? Ех, да је иечена као прасе... А, пријатељу. Па она црвена кора све пршти на њему ... Охохо !.. Жужа. Сад ја њега метвула у изе... (одлази). Цаја (нолази у кујну). Хајд, хајд, дај је овамо за мном у кујну. Добра ће она бити и трећег дана божића, на св. Стевана! (Одлази с Ержом у кујну.) Јввремовић. Море, ова твоја куварица је много прождрљива... Вуле А по чему судиш? Јевреиовић. Па, тако, нешто му многј изеде и у говору... Сви (ее смеју) Јевреиовић. Него, ако овако наставе, доносити разну живину и прасице, то ћемо моћи данас и сватове оправити... Вулв Право велиш пријатељу. Јевремовић. Јес', видио оног мог зврндова, како само жмири у ону твоју вижљу, као маче у жижак.. • Вуле. Море, није ми сад до мачића. .. него куд ћу с оволиким печењем данас! ? ПОЈАВА XVIII. Шваба и преЈршњи Шваба. Топра тан, гутен таг винших ... Ротила се Марија и тоиила еин Језус ... Сви. Ваистиву, роди ; Шваба. Астн, гомши, ја тошла на тепе шллиш. Вуле А што да се комшија жалиш на мене. И то баш на божић?.. Шваба. Најн, најн.. ви хајетс, та о®ај .. • на та хаст ес... Ов, погућар Митјун ... Тојетна шлехтер керл... Она укратила мене јетна ви хајст ес... на ова.. . кад нјека кољила а он правила (имитира дреку прасета). Јевр^мовић 1 (заједно.) А, н асе ... Шваба. Та, та, та швијне. .. усмиш мој кецратене шианФадерл ... Бечена грмача . .. Их, нит ина шен ... Ја цела котива јетиш от ова, коза меса и от гућна сец... а еат ва ербске вајнахтне, хоћиш јетвш генратене брасица... Вуле Иа, да, право човек и вели. Доста је јео иреко целе г.одине, оне кућевве зечеве... Јеврвмовић. А то је исто што и мачије... Вуле Хуће и он човек да омрси брк на наш божић е* праеетином... а видиш ти оне свиње Мићуна, нридиго му прасе... Шваба. Сис вар... он мене блатила... Оетавила јетна дукатен у депеи... Абер вх браух кајн дукатен ... тајте мене моја брасица . Вуле. Та тако је... Кад ти хоћеш твоје прасе онда ни да ти он цели дан дукате .... Не, треба ти ... Ништа, ништа, комшија. Твоје пра. се не сме Фалити, ко ни министрохо. Сад ћуја...