Стармлади

Стр. 166.

— СТАРМЛЛДИ

Бр. 21. и 22.

Са позоришне скупштине. Лупање глава. Шта је вашар у Чуругу, Хумористе којег славе, Не лупају с тамо тикве Више — него овде главе, због дефицита. ДеФицит мезимче гњави, Не мож' наћи лек му прави. С „крајцарама" фонд да пуне Док „Стармлади" — тражи круне. Фишкал. Фишкал онет славољубив, Пун предлога — свакојака, Али за то од свих сво.јих У „Бранику" — туђ својака! Секретар. А секретар, штедљив, фини, Одриче се своје плате, Ал' за то ће он и касир Плату мотат' нрви — знате. Председник. Чича Тона председава, И р^ч својим ревно дава, А „Стармладом" — тек под мора Да прочупа директора. Земунски скандал. А Тшрпћи и Јанковић Перу Перу — жута диња! Приватне су, кажу, ствари Кад с опије он ко свиња. Ердељски тањир. Баба тањир од два лица Пун ђавола — глупог вица, Без машица поган дели, Проба Неру, рећи сме ли? „Хомогенци". „Академик" и „драмо . . р" Надали су дреку луду; Јер су знали, ко и лане Да ће остати на — дуду! Радинали. А већ браћа радикали, Питоми су доста били —

У мањини, нако мали, Скоро све су — одобрили! Позоришни одбор. Иса свирац, над'о дреку Грчића би да одвоји, Јер и Грчић музичар је Па се Иса њега боји! Директорско питање. Коњевићу име каже, Какав му је био посо, Нек се мане директорства Јер је дете јоште ћосо! Наша „преса". А наш ,,Б ра н и к" и „Подрепат" Име наше, прогуташе, Зашто лажу, што не кажу „Овације" Пери, наше!? Стармлади, с. р.

Не боји се он колере — него другог чега. Неки даа се у једном друштву разговарало, како ее боје да ако овако тонло остане може оиет избити колера. На то ће један званичник, ком у дужност спада бележити статистичке податке о здрављу марве рећи: — Ја се, што се моје особе тиче, не бојим толико ни од колере, колико од марвене куге,

Пера ДобриновиЛ | управитељ ерп. нар. позоришта. Управника позоришта Терају „малери", Скупштина је сад оетавку Усвојила П е р и. Куку људи шта радите, Цело Српство кука: „Куку, ко ће позориште Од сада да — брука!"

Оијс! рго цио. Један нов клијенат дође к новом адвокату, коме пре није знао имена. А у току разговора увек га је титулирао рег: господине Ироде. Адвокат је донекле трпео, ал напослетку ће га запитати: зашто он њега зове Иродом? — Па тако вам стоји ваиисано на врати! Писарница: 1гос1а! — Одговори безазлени клијенат.