Стармлади

Бр. 21. и 22.

СТАРМЛАДИ —

Стр. 167.

АЊУТА. Приче А. Чехова. У најјевтинијој меблираној соби хотела „Лиеабон", из угла у угао је ходао медецинар III године Стенан Клочков, и уердно је бубао своју медецину. Од непрестаног, нанрегнутом бубању осушило му се грло и изашао зној ва чело. Код прозора, покривеног шарама од леда, еедбла је на столичици аегова Ањута, девојка са којом је он живео, мала, мршава, плавуша својих 2б год. врдо бледа, с кротким сивим очима. Сагвувши леђа, она је везла црвееим кончићем оковратник мушке кошуље. Посао је био хвтан. Сахат у ходник празну као изби два по подне, а у хотелу још није било спремљено. Згужван јорган, разбацани јастуци, књиге, одело. велики прљав суд, напуњен сапуњавом водом, по којој су пливали пикавци, ђубре на поду, изгледало је, да је све било метнуто на гомилу, нарочито измешано згужвано... — Десно крило плућа састоји се из 3 дела ... — бубао је Клочков. — Границе! Горњи део на предњој страни грудног коша допире до четвртог или нетог ребра, са стране од четвртог ребра.. остраг до зрша §сарп1ае... Клочков, трудећи се да представи себи оно шт > је тек прочитао, иодиже очи нлаФоиу. Не добивши јасно предетаве, он поче пипати себи кроз ирслук горња р< бра. — Ова ребра диче на клавирске дирке, рече он. — Да их не би побркао, треба их се не^изоставно навикнути. Мораћу да?простудирам на скелету и на живом човеку..- Оди-де Ањута, дај-де, да се оријентишем! Ањута остави рад, скиде реклу и исправи се. Клочков седе према њој, намршти се и поче да броји ребра. — Хм!... Прво ребро не да се опипати... Оно је иза кључице... Ево ово је друго ребро... Тако. .. Ово је треће... Ово је четврто... Хм... Тако... Шта се мрштиш? — Хладни су вам прсти! — Де, де... не бој се нећеш умрети, не врти ее! Сигурно је ово треће ребро, а ово четврто... Како изгледаш мршава, а ребра се једва дају опипати- То је друго.... то треће. Не тако ћу се збунити и нећу себи јасно пре ставити. Мораћу нацртати где је мој угаљ? Клочков узе угаљ и нацрта њиме на грудима Ањутиним неколвко паралелних линвја, који одговарају ребрима. — Дивно. Све као на длану. .. Е, сад се може и куцнути. Дигниде, се. Ањута се диже и подиже подбрадак. Клачков се забави куцањем и тако се удубио у тај посао, да чије приметио како су успе, ное и прсти Ањутини поплавили од хладеоће. Ањута је дрхтала и бојала се, да ће, медицинар, приметивши њено дрхтање, престати да црта угљем и да куца, и затим може још рђаво положити испит. — Сад је јасно све, — рече Клочков,

преставши да куца. — Ти седи тако и не скидај угаљ, док ја мало побубам, још. И медецинар поче опет ; да хода и да буба. Ањута као да је ватум -- рана, с црним пругама на грудима, јеже^и се од зиме седеда је и мкслила. У опште је говорила, мало, увек је ћутала, и све мислила, мвслила... За свих 6 — 7 година њеног тумарања по меблираним собама, таких као Клочксв, знада је једно пет људи. Сад су сви оои свршили, постали људи и, наравво, као људи од реда, давно су је заборавили. Одњихједан живи у Паризу, двојица су доктори четврти уметник, а пети је, кажу, проФесор. Клочков је шести... Скоро ће и он свршити и постати човек. Без сумње, будућност је дивна. Клочков ће, сигурно, бити велики човек, али садашњост је са свим рђава: Клочков нема дувана, чаја, а од шећера су остала четир парчета. Треба што пре свршавати рад, носити га ономе, ко га је поручио за тај добијени новац купити дувана и чаја. — Јели слободно? — чу се на вратима. Ањута брзо баци на себе свилену мараму. Уђе сликар Фатисов. — Дошао сам вам с молбом, — поче он обраћајући се Клочк< ву и зверски гледајући на њега испод косе, пале на чело. — Будите тако добри, позајмите ми вашу дмвну девојку на једно два часа! Радим, ето' слику, а без модела никако се не може! — Ах ! С драге воље! — ариетаде Кжочков. Иди, Ањута. III? о ћу тамо ! — тихо проговара Ањута. — Де, доста. Човек мола због вештине, а не због ситница каквих? Зашто да не помогнеш, кад можеш? Ањута се поче да облачи. — А шта ви то цртате ? — запита Клоч^ов. — Псвхеју. Леп сиже, али ми ииак не излазн, мораћу све с разнах модела црт&ти. Јуче сам цртао с је^не еа плавпм ногама. Зашто су ти плаве ноге? — питам је. Чараие пуштаЈу боју. А ви једнако бубате ! Сретан човек има стрпљења ! — Медицина је така наука, не може се никако без бубања. Хм. .. Извините Клочкове, али ви свињски живите! Ђаво би га знао како жввите. — Управо како ? Другче се не може живити... Од оца добијам само 12 мееечно, с тим новцем је тешко живети како ваља. л , Да, да . .. рече еликар и . ; г,рожљиво се намршти — али се ип&к може другче живети. .. Паметан човек мора бити естетичар. Зар није тако? А код вае ту ђаво га знао 4 шта је! Кревет није намештен прљава вода, ђубре. јучерање каша на тањиру .и пфуј ! — То је истина, — рече медицинар и збуни се, — али Ањута није имала времена данас да сореми. Све је време заузета.^ Кад су сликар п А&ута изашли Клочков леже на диван и поче лежећи да буба, а заткм нехотице заспа и разбудивши се кроз I сахат.