Стармлади

Стр. 168.

— СТАРМЛАДИ —

Бр. 21. и 22.

подупре главу песницама и мрачно се замисли. Сети се слицаревих речи, да паметан човек треба да буде естетичар и д аегова му је околина изглелала одвратна. Он као да је предвидео разумним оком своју Цбудућност, кад ће своје болеснике примати у кабинсту свом, пити чај у пространој одаји за ручавање, у друштву жене, ваљане женске, а сад овај суд еа ирљвом водом, по којој су пливали пикавци, имао је невероватео гадан изглед. Ањута му је такође изгледала ружна, прљава, жалосна ... И он се реши да се с њом растане, брзо, пошто по то. Кад је она, вратив се од сликара, екидада огртач, он се днже и рече јој озбиљно: — Ево шта, мила моја... Седи и слушај. Ми се морамо растати! Једном речју, не желим више с тобом да живим ! Ањута се вратила од сликара ужасно уморра и извемогла. Лице јој се од дугог стајања као модел, испило, омршавило, подбрадак се заоштрио. На речи медецинареве ништа није одговорила а усне јој задрхташе. — Сама знаш, да би се кад-тад морали растати, — рече медецинар. Ти си добра, д^бра, ниси глупа, разумећеш! Ањута опет обуче огртач, ћутке сави свој рад у хартију, скупи конце, иглице; завежљај са четири парчета шећера нађе на окну и метуга крај књига на сто. — То је ваше... шећер... — тихо рече ова и окрете са да би сакрила сузе. — Па, зашто плачеш ? — запита Клочков. Он прође по соби у недоумици и рече, — Чудна си одиста... Сама знаш да се морамо растати. Нећемо заједно тек вековати. Она покупи све ствари и окрете му се да се опрости с њим, кад је и њему жао било. „Зар још једну недељу да поживи овде? — помисли он. — Одиста, нек' поживи још, а: кроз недељу дана рећи ћу јој да иде. И срдећи се на своју безкарактерност, он јој викну сурово : — Па, шта стојиш? Ако ћеш да идеш, иди> и ако не, онда скидај огртач и остани! Остани! Ањута скиде огртач ћутке, полако, затим се ишмрка, такође полако, уздахну и тихо се упути своме сталном месту, на столичицу крај прозора. Студент привуче себи књиге и поче да хода из угла у угао. — Десно крило плућа састоји се из три дела... бубао је он. Горњи део на предњем делу груди достиже до четвртог или петог ребра... А у ходнику неко викну из свег грла: — Григорије: Самовар ! Превео : М. Глушечић.

Сувише од доброга.

— Један глухонем момак узео је за жену глухонему девојку. — Ту је већ и сувише благодети. Јер кад је жена нема, онда је сасвим излишно да муж буде глув. Писмо од „нашег детета". „Наше дете" — Др. Ивић послао је уредништву нашег листа ово писмо уз молбу да га објавимо : 111и81п881те <1отте 81агт1а(П! Док се коалиција годинама погађала са баном Томашићем и није могла да се погоди, ја сам се погодио за 5 минута за 1200 круна годишње. Уједно јављам да иступам из радикалне странке за еада, а по потреби ја ћу опет и уступити, јер ја нећу никоме да се продајем. Ко ме треба нека ме од данас тражи — у владиној (а не радикалној) странци. С мојим одличним поштењем Др. А. Ивић. буђеновачко дете и пооланик !

Бредност коња и људи у држави. Наполеон први, после битке обично је пре свега питао, колико је коња погинуло? — јер кад многи коњи изгину, то је права штета. Коње треба за новце купити, војнике узима из народа бесплатно.