Стармлади

Стр. 182.

- СТАРМЛАДИ —

Бр, 23. и 24.

Сад је јасно... Свршиће се, иде крају и тај „бал", где играху : Форгач — Васић Ерентал. И екоро је све већ јасно као дан, Шта се хтело и какав је скројен „план". Радио се у „сва звона" „посо" тај Али их је похватао „замршај". Јер кад беше кобни клик: Као гром се појавио Масарик. Све обори и уништи једна реч, Пуче брука, у срамоти грца Беч... И сада је све већ јасно као дан: Што се хтело — какав беше скројен „план". Гореки.

Г о ш ћ а (чита јеловник): „Нас1т <1е шои <1е уеаи — Со1;е <1е ћоеи^ ћгаиее — Со1е1еМе8 <1е уеаи рарШо1ев — Оше1оМе аих сопбћиев". К е л н е р: Чиме могу служитц ? Гошћа: Донеситемиједан Францускиречник.

Шта би било? ПрОФесор: Шта би било од злата, ако дуже стоји на чистом ваздуху? Ђ а к : Неко ће га украсти. џ.

Шегртска филозофија.

Аца: Замисли само. јуче ме пита про®ееор у шегртској школи, је ли красти добро или хрђаво дело ? Шаца: Па шта си му одговорио. Аца: То је добро дело. Шаца : Како еи му могао тако лудо одговорити. Аца: А како је он мене могао тако лудо питати.

Г остољубивост. Новосађанима се свагда пребацивало да нису одвећ гостољубиви, ал то не стоји, ми Срби свугде смо једнаки. У Св. Андрији говорило се у отменим кућама искључиво српски, а туђе језике су тек само површно из нужде знали. Тако је био тамо један лов приређен. Ту су странци били позвати као гости. Домаћица, једна отмена госпођа, запитаће том приликом свога госта: „ки!г китеп, ки!г ЉгН&кеИ; " т. ј. добро дошао и сретан ти пут. То је сличио томе што се Новосађанима пребацује да обичај имају госта запитати: кад сте дошли, и кад мислите отпутовати ? Ј. Разлог. М ат и: Децо, сад морате бити послушни, тата је угануо руку, па не може да вас девета. џ.