Стармлади

Бр. 23. и 24.

- СТАРМЛАДИ

Стр. 183.

Сигурна иосла или Како је бан себи створио већину.

Томашић: Ама шта се то моје зубато сунце клиби на моје људе — да их не мисли рушити?

НаНба јг разлоНа игдеф УиџЏ и БугарсН« ? Неки су бугарски миниетри оптужени, да су олакшали евоју државу и преузели неколико милијуна њезиних на се. Људи се поштеним радом брзо обогатили и сад их страх да им неће лопови благо украсти. Једва су дочекали, кад ее сабрање заузело за њих и већ тару руке од задовољства, што ће на суду доказати евоје домољубље и што ће ее овда суд побринути за њихов безбрижан живот. Изузимајући ако међу тим још којег шлог удари. Да ће изићи као светли министри и из суда уверени су потпуно, јер се у Угарској неки министри тужили једног новинара, што је писао њих чланкепрниммастилом и угарски суд је евоје бивше министре сасвим очистио и осветлао. Новинар је оеуђен и у тамници ће моћи размишљати да се у (В)угарској не може шале одрнити министар ни нај црњим мастидом, нити ће иоцрвенити, ма црвеном бојом штампао у новинама што из његова „приватна" живота. То је, кад се заборави на зелену (б)угарску боју). Каква је дакле разлика између Угарске и Бугарске видићемо у екорим. Ми сада само знамо из азбуке да је само једно „б е" разлика. За сада г. г. министри тару руке!

Нов закон или допуна свим чиновничким прагматикама. Како ће ее у будуће сваке десете године обављати понисљуди, који преживе изборе у Угарској и с њом спојеним посеетримама предложиће угарска влада за осам година сабору закон, да се сваке дееете године месеца децембра и јануара ниједан чиновник не премешта како не би настала забуна међу пописним повереницима. Пошто је садања угарска влада уверена да њезина машина за гласање неће попустити ни за осам година, даће она снаге том закону већ сада да етуии на њу и за ово прелазно време, то јест, ове године, ни један министар неће одступити, нити ће пустити поверену му власт из шака, како би се учитељи основних школа као попиени повереници привикли на стално гледање у власт, без обзира на личност. Овај је извегатај мало нејасан, но, томе се вије чудити, добили смо га из угарског коресноденц-биро-а. Ко има мало дипломатског знања, томе ће све то и без разјашњења гро®а Јаноша Форгача бити јасно.

У еусрет. Пошто су у Аустрији и Угарској учестале демонстрације ради скупоће, решиле су обе владе да сиромашном радништву изађу у еусрет. За најкраће време биће саборима предложен закон, по коме ће бити опорезован сваки онај који је тежи од педесет и пет килограма. Они који су тежи од седамдесет и седам килограма, мораће осим пореза плаћати још и дуплу карту на жељезницама и лађама (изузимајући оних новинара који имају од владе Фрај карту, к'о неко на ћуприји), — а они који су тежи од деведесет и девет килограма, неће се у опће смети возити у особним вагонима, већ у вагонима за марве и живи терет. Монопол на дебљину предвиђен је само радикале, кад се врате у саборски одбор — или самосталце, ако се од пештанских штипендија угоје — и пусте трбух!

Штета што нема болесника. Поседник летњиковца: Но, како вам се донада стан? Тако здрав предео као овај не може се лако наћи. Имате ли можда ког члана породице, који болује на прсима? Становник: Фала богу, немам. Поседник; 0, то је баш штета!