Стармлади

Стр. 30.

СТАРМЛАДИ -

Бр. 4.

РДТНЕ ПћИШРЕ, Док причају маскирани, о некој „слободи!" Рат у миру већ се води 0 јадни народи ! Маека.

II з Савићеве огтере. Савићевој онери се био пријавио из меета један нов певач, који је већ ожењен. Савић се после распитивао за н,ега код једног свог пријатеља, да ли он познаје т г ново пријављеног невача. — Познајем. како га не бих познавао! ' — Иева ли лепо? — Хм, пре је хтео своје дете да певајући уљу.т.а, а жепа му каже : „мани га бо.ље да дречи!" Јавила се још једна госпођица. 11:>ен глас су пробали. — Ја не знам, ко је госпођицу набедио за певачицу. Та она нема пикакав глас, — рече Савић Исн Бајићу, који је до њега стајао. — Зиате, ја држим да би она добра била за Вагнерове опере. — Како за Багнерове опере, кад се она и не чује! — Па баш за то. У Вагнеровој музицн, од саме нратње, п тако се певач ие чује ! — речо Иса. *Савић је хтео да прикаже у Иовом Саду и познату Лехарову „Веселу удовицу", у којој се Црна Гора и двор много понижавају н исмејавају. — Речено му јс, да то не чини, јер ћс битп демопстрације. Ио директор је хтео, ма и са измењсним лицима да комад прикаже. Архивар који држи репертоар под кључем, — нвје се дао видети дан,два. Јер и глумцп пису бнли сагласни, да се „Весела удовица" игра. На то је Савић наиисао у књизи за жалбе: „Господине архивару! Ја вас питам! Је ли весела удовица овде изрично за вашу употребу, или стоји она целој дружини на уиотребу ? Ја вас молим, да веселу удовицу оставите да отворсно лежи, како би у свако доба дању или ноћу до ње могао доћи, без да морам од вас кључ тражити. Мени је весела удовнца потребна!"

Наје, иаје варваризам! „На делима Мештровића Изведен је варваризам!" — Није, браћо, већ на нротив То је славни: шовинизам!*)

*) У Риму ће се приредити уметничка гзложба. За ту изложбу нису добили Хрвати засебан павиљон, јер је наша влада тражила, да хрватски Јметници изложе своје радове у мађарском павиљону. Кад нису добили засебан павиљон а они ее онда радије одлучили да као чланови „Ладе" изложе у павиљову краљевине Србије. Тако је и Мештровић послао своје вајарске радове у Србију — али су скоро сви -кипови стигли излупани. Они се „случајно" на путу кроз Угарску — раздрускали.

Козерија. Наше фашанке. После дужег вештог претварања, кревељења и лудирања Фашанских луда на „маскен балу" долазн и о н о ћ — а затим р а з в е д р а в а њ е, када маске саме скидају своју образину и показују се свету — ко су оне заправо. И опда свет лепо видн, које био будала, ко м а ј М у II, К0 II у т у н џ п ј а ... и т. д. Али ире но што се под образином пролудирали, ако би ко год иокушао или се усудио да им образину здере... и свету иокаже ко су... тај би зло прошао. За то јенајбоље имати стриљења... и чекати време док се маске и саме иокажу... После мало лудирања са „Пркос народном забавом", н Свињарево „Сврбство" је скинуло (у 27. броју) мало своју „родољуб а в у о б р а з и н у" доле и јавља да ће у скоро за евоје читаоце, миле Фрајаше, приредити и зложбу п ако пе светску — а оно за овострапо Срнство — (право, не Свпњарево) на којој ће изложити своје ненрепредене „иогледе" стндљивога кокетирања на старог дон Кујана. Уједно ће „очитовати" се, „докле" у „ком нравцу" и под којнм „условнма" мисли од своје стране нотпомагати — Кујенову владу. (Умал' ми се не омаче — срнски народ). * Елем рсшено је, ношто је странка још пре но што су отишла влади нод реи названа нодренашком — да се сложно и оде влади нод реп, јер сад нпшта не смета! Имеје ту! На нитање „докле" ће владу нотиомагати, решено је дотле, докле ова влада траје, даље не... Односно правца је решено, да се нравац оставн влади која увек „правим" иутем иде... А што се тиче „услова", то се осгавља Њ. Св. патријару по његовом најбољем увиђењу. Једино што услови „не смеју" бити звечећи... * И тако сад носле „маскен бала" кад су набеђене вође без војске, скинули мало образину сами... види се да није више власник „Сврбства" Свињарев, негодалист излази благословом Н>. Св. Кисклјап-а, а под цензуром и ревизијом рачуна Др. П а ј и ц е-, „п риватног сек р е т а р а" сваког карловачког патријарха.... Човек с образином.

једној лепој, белој и рујшој госПоТјици (у сп омен и цу.) Сви се диве твоме лицу И почаст му дају, То јест боље да с' изразим Твоме молерају. Пр-р.