Стармлади

ћр. 5. и 6.

- СТАРМЛАДИ —

Стр. 43

„Дабогме. Да и немате право опет ћете добитн. (Н та има закопа хвала Богу! Могу вам случајеве — примере навести. Јесте ли читали а®еру Швајцерову протпв Була?" „Нисам." — ПЈтета. Шцајцер беше клијенат. Он је Булу продао сира, а овај тврди, да су сви саидуцн р!)авп били. Окушало се и у судници, те доиста иеобично удараху. Ииак сам овога човека ослободио." „Како је то могуће, кад је мирис свсдочио против вас." На против. Ледноставно сам пзјавио, да пе удара сир, већ ја." „И веровали вам?" — „Дабогме." „Би сте мој човек. Вама могу умирен, новерити моју ствар. Дакле чујте појединости." Мали човечуљак чудо се раздражио. Како му јђ већ текла вода на уста ради ретког залогаја тог сензационог случаја, то одушевљеп.у не беше краја, кад му на просто стан.е стварн разјасних, — које обећаватпе мало иосла, а много трошка и сјајан свршетак. ,1ице му се сјало као иун месец. Најрадије би ме загрлио из благодарности, што имам тако неваљала брата. Још сам испунио иеке Формалности. иуномоћ пописао, нешто дао иредујма, те се растадосмо као пријатељи. Затим обиђем целу огромну варонг, те у једном крају изпјшшм врло лепу собу. Али задржим и свој с," етрнГстаи. Прикажем се к-ао један од господе Тобијас Шмајдункелес и кажем, да сам ради трговине дошао. Незнам колко ћу се бавпти, што зависи од трговине — од посла. Још приметих, да често нећу код куће бити, али соба мора увек спремљена бити. Осим тога сва нисма приспела у томе одсуству морају се добро оставитн н мени уручити. г Ј "оме се дабогме веровало. Платим једаи месец у напред станарпне и чеках па ствари, које овде требаху и мораху доћи. Време сам кратио тиме, што сам по читави по дана иснисивао па паппру речи „Тобијас Шмајдункелес, — Тобијас Шмајдункелес." Јер пошто су рукописн оба оненријател.сна брата свакако разноврспи морали битп, те како би се могло догодити, да час овде час онде неочекивано потписујем своје име, то јс нрло важно било, да сам увек спреман погодити карактеристику рукописа. А морао сам добро иазпти, да нри навали у трговнии не нроменим самог себе те „Мориц" нотиишем, место „Тобијас." То беше врло заплетена ствар, чији исход може завпсити поред свих великих предузећа од малених, незнатн.их ствари. За кратко време тако се извеџбах у томе) да пичпији познавалац рукописа није могао посудпвати да је циорастог „Тобијас-а" и једноставпог „Морица," један те исти аутор. Ја пођем сада даље, те писах самом себи иисма, да потпис и еличности иснитам после иеколико дана; како та коресиоденција беше са-

мо ради усавршаваља мога потписа, то саздржај н.езип бегпе незнатап. Сећам се само једног иисма, које бегае мало оштроумно, те од прилике овако гласи: „Драго моје „Ја" ! У ствари моје парнице протпв мене молим те, да те сутра посетим у свом стапу. Поздравл.а те твој мене љубећн — Тобијас Шмајдункелес." То пајпослс изгледа да је пека луда писала, или иза тог нрпвидног лудила крије се велики ум, беше читаво решеше тајанетвене нарнице ради наследства Шмајдункелес против Шмај дупкелеса. Једног јутра доставнпк донесс мени Тобијасу неки дебео завежл.ај. То бсгие мепн достављена тужба. Тужба велн, да је Мориц Шмајдункелес гтодигао тужбу против брата свога близапца Тобијаса Шмајдункелеса ради милион и двс стотине хиљада марака, и то па основу следећих разлога: Новим. 18-ога год. 18 . . умре Емплија Шмајдункелес, ро1>. 1ПтрикштрумФ, удова Јшопфлох у Лондону, те остави два милиоиа и четири стотигге хиљада марака. Од оба сина пз другог брака, лиши наеледство за рана једног, наимс Морица Шмајдупкелеса, јер је исти рђавим животом загорчио гтоследње дане живота н.езина. Оиа је нстипа одредила, да снн њезигг Тобијас узме цео иметак у своје руке, аш тгосле пет годигга има ноловину без камате своме брату Морпцу исгглатити. То је све павсла у тестаменту, али је иитков Тобијас злопамерно узео на себс, да нобије истштитост тестамента, тс свом добром брату носле ггет година нснлату наследства ггориче, као тпто се псноставило. Ј ^ако је пак тужитељ спреман, да положи заклетву на истинитост свога исказа, то се умољава славни судбсни сто тга основу закона о ггаследству, да иресуду донесе н т. д. Може се претиоставити моје негодовагве на све то. Ја бејах ггоштегг човск. Узмем тужбу и одем до адвоката. Др. Кајзер пажл.иво прочита тужбу, а лице му све ведрије биваше. „Чудновата исторнја" — примети најносле. Је ли тако у тестамеггту - . „Свакако јесте." „Глунаво." „Никако." „Онда ћете парпицу свакако изгубити." „Али ја 1\у рекурирати." „А кад вас пресуди тгоследња инстација?" „Онда ћу исплатити." „Али боље би урадили, кад би то учинили без иарнице. Ви би тако унттедили трошкове, којп неће незнатгги бити, ако та ствар ггређе све три инстанције." „То гге смета мени милионару." „Тричарија — разумем." (Наставиће се).