Стармлади

Стр 4 '2.

- СТАРМЛАДИ

Бр. 5 II 6.

Односи за са свим иривидно протнвне кожне осећаје. Међутим могу своју руку на леду исто тако опећи. као што се може смрзпути у врелој води. Осећај коже је исти као и последице. Шта је мекуштво, шта је срчапост? Впше треба ерчаиостп за зуб извадити. него се сам убити. Треба више подлости нркосити некиј надмоћи која пас притиекује него јој избећи; т. ј. који није мекушан не може бити срчап. Јер немати лукавства није срчаиост. већ затајивање исте. Чија врлина није пороком кушана, те исти иобедила, тај заиста нема врлине. По чему би се иначе познала? Прсма приликама више захтева врлина лагатинего иорок, исто се тако више нотребује иорок пего врлипа, да се истина каже. Сваки човск у почетку свога постанка има својство, које је па другом свету добро или зло. Зависи од нрилика и догађаја, који га вуку у своје коло, која ће страиа, добра или рђава затупљена, а која заоштрена бити. Али „добро" и „рђаво" само су речи без појма, знаци за резултат, међутим развитак нема имена. Човеи не ирибавља сам себи судбину. Он је роб вечитнх хладних ириродних закона. Његова познија срећа дакле ннје лична заслуга или лична кривица, већ са свим природна носледица баш оног круга прилика и догађаја, који га и иротив воље собом понесе. Према томе и нема разлике између лупежа — и генпја, кад пх голим оком гледамо, а не кроз стакло егоистичког партизанства, Јер кад лунеж нанрави кључ од једног захрђалог ексера, којим отвори врата на апсани, то је инак исто толико оштроумља иоказао, као и гепије, који је браву створио. Или кад геније измисли строј, којим у тренуту уништимо читаву регименту војника, онда је исто тако убица, као лупеж, који се служи тим стројем да се одбрани својих гонител.а. Смсшио би било приговарати, да су код обојице разни мотиви, јер као што је већ речено, мотиви су последице прилика, којима човек робујо. Да је лупеж исто тако однегован, као гепијс, онда би свакако и он постао геније, као што би гсније постао лумп-лупеж, да га јеотац учио крађи место: а б, в. 11з тога за извесно излази: Ја ностадох с тога геиије. јер једно морадох бити. И. Сензационална парница. Послс тога разговора одлучих впше но икада да нзведем своју намеру наиме да ностанем самосгалан. Са својих 1000 марака и својим ванредним даром, треба лакоћом да постанем милионаром за кратко време, јер то беше једина намера. Можда не верујеш драги читаоче н сумњаш

у истину ове историје. Међутим ћеш видети, да није тешко постатп милионаром. Не смеш мислити драги читаоче, да ћу крађу инсценирати, или какво рђаво дело учннитп, које ће изаћи на видело. Ништа таково што. Не. Наумих се закона придржавати. Правичпост ће ми бити степеиице, по којима ћу се успузати до успеха. На вагу слепе богиље хтедох метнути своју ствар од паппра, а она нека свој жел.езни мач баци на другу страну ваге, да види, хоће ли се иореметити равнотежа. Раме уз раме с тобом правдо нозивам своје столеће на мегдан. Да за правичношћу бректах ја. С тога морадох без оклевања ступнти у везу са једиим земаљским заступннком слепе богпље. Хтедох имати своје право. Ништа више. Сваки се камен мора окренути, све полуге употребити, да ми помогну у моме ираву. То беше моја чврста намера, када ступих у писарницу одветника Др. Карла Бајера. Једап љегов нисар, који озледи прст на писаћем строју, прнјавп ме одветнику. Брзо сам седео према Господииу. „Чиме могу служитиј?" ослови ме. Ја вашу помоћ иотребујем у ствари неког наследетва. Он слушаше. Извесно госнода јуриете нарочито волу прљаве процесл наследства. Јер кад се наследпици нарнпче о иметак умрлпх, највише наследи адвокат. „Како стоји та ствар, ако смем молити?" „Са свим једноставно, али врло замршено". „Баш као и код мене. Али хвала Богу има закона", — те пружи руку на дебеле књпжурине, — које као сунце осветле све тешкс елучајеве. „Држим, да моје прилике (случај) нема ни у једном законику". „Врло интересантио." „Фамилијарни су ироцесп увек немиле ствари, али кад против свог рођеног брата...." „Брата," — затим задовол.по протрл.а руке само даље." Кад се царница мора водити против рођеног близанца брата, онда се иста води само опда, кад је реч о своти, која меље судбину човека, која одлучује нрема неходу своме о срећи или несрећи,јер је реч о маленкости,преко милион " „Колико?" рече он. „Милион и..." „Читав милион" — рече усхићено. „Ако још не урачунате иеких тричавих двестотинс хиљада." „Нрава парница од једпог милпона, Изврспо! То ће сваком пасти у очи. Новинс ће о томе иисати. То ће бпти сензација. Драги г. Шмајдункелес, вп сте се намерили на правог мајстора. Би сте у ираву. Ви морете доћи до свога новца. Ми ћемо вашег небрата наказу — уништити по свима правилима вештине." „Свакако сам ја у -ираву."