Стармлади

Бр. 7. и 8. — СТАРМЛАДИ —

иред собом савршеног човека. Али како предусретл.ив бегис. Никако ме пије подсећао на мој пређашњи службеии одношај. Као да ме је сад нрви пут видео, тако се понашао према меии, као да је умро некадап.и Шмајдункелес, те као да сам ја сад други Шмајдункелес, К "ји јс старн милионар и увек љегов нријател. био. Пре се понашао ирема мени, као нретпоставл.ен, а сада као аристократа. Пре сс нијс трудио да сакрије свој нитковлук, али сада јс он то озбил.но и вешто вршио. Чим ступпх у собу зграби ме за обе руке, посади мс на диван и радујући се рече: „Како ми је мило, да вас видим. Опростите, те нисам лично дошао да вам честитам. С тога још накнадно примитс моје срдачие жеље." „Хвала, хвала — рекох ја, те извадим кутију с цигарама. Узмите једпу од мојих цигара". „0, бићу слободаи г. Шмајдункелес, Феудалан укус, фини мнрис. Каква је то сорта? Омил.ена милионарима или тако нешто^слично". Не, „разуздана троица". „Чудновато име, али чувен лист. Части ми! По цигари се познаје образован човек. Реци ми шта пушиш и ја ћу ти рећи ко сн". „Да ли сте и ви поетични?" „Мало, што је потребно за кућу и породицу. Ено покушајте ову кан драги г. Шмајдункелес". ,„Сам донесе јодпу .боцу и.з буџака и иаточп две чаше. „ЛСсстоко пиће" — рекох ја, кад окуснх — како се зове марка? „Видите жиг иа роби". Ла прочитам. Најскупљи токајац беше. Жпг говори. Жиг је све на свету. Звучно и.ме обмањује ухо. Златан патпис око боде. Штипајући укус опија грло. Изнурена рука испуни се у рукавици. А ласкавци пет чула, јесу лажни аиостоли вере. И ако ти тихо шануће иистинкт — твоје место зануштено чуло, да је са свим обична ослађсна вода, а не токајац, нпак ће му глас угушеп бити виком твојих размажених ласкаваца, који се дају подмптити егоистичним разлозима. С тога нрибави својој Фпрми добро име, истави „цимер" на кућу, на којем хвалиш своје врлиие, и светиља ће ти доћи. Људима се мора казати, шта се мисли о самом себи, а они ће то узети за готов иовац. Можеш им дати отровану воду, и они ће узети за чисто вино, ако на жигу тако стоји. Ту лежи тајна сваког успеха у човечјем животу. А то је знао Перлштајн. Он нознаваше .Ђуде. Он беше противник достојан мојега мача. Горд бејах што ћу се мачевати са Перлштајном. Није срамота ако ме победи један Перлштајн, али победити Перлштајна је највећа слава, коју замишљах себи. С тога скренем говор сад на други иредмет. Дадох му омирисати шта имам у џепу. „Набавићу и ја випа — нриметих — чим примим наследство". „Охо! Зар још нисте примнли?" „Нисам. Брат мој, да би иостигао врхунац

Стр. 61.

кинеља тек ће онда ноложити новац, кад постане пресуда нравомоћна — дакле за три месеца". „Дакле још три месеца морате играти улогу будућег милионара". „Пудући милнонар ? Шта је то?" „0, та то је само шала. Ха, ха, ха! Ја нспоредих ваш милпон са вашом женом, која је отпутовала иа неко време". „Будући милионар. Није рђаво. Али ваше поређеље рамље". „Зашто ?" „Јер моја жена н пе може милион потрошити на иуту, већ је овде у овом мом џену". „Како то треба разумети?" „Ствар јс у томе. Брат ми је иставпо шек преко целе своте и уручио мн га, али тск после 3 месеца". „0 Божс! иа то је свс једпо. Једноставпо дисконтујте шек". „И то са.м хтео чипити, али заводи шпту врло велики дисконт. Изгубио бпх неких 50.000 марака. Онда ћу раднјс чекати три месеца. За то кратко време пе могу више зарадити". То беше лепак, на који је морао натрчати. И он је натрчао као нрепредсн и лукав кајшнар. У нрви се мах пренемагао, као да га ништа пе занима, затнм је оп.ушио н најпоеле патрчао. „Имате ираво" — рече он — „то је зарађен новнц. И ја би тако радио. Али код маи.ег дпсконта валда би уступили шек?" — „15алда." —• „Идите код каквог прпватпог банкара." „А којсг бн ми препоручили ?•' „0 иа има нх много, који обављају цесије и паиире есконтују. Ето вам па пр. стари Јаков Мозес, нли сензал Штернеплихт, или Давид ЛевенФус или Сахсрл „све часни и поштсни људи". „А ви се ие упуштате у таке послове?" „Не баш радо. Алн нзузетак је код пријатеља. Хм! Не знам могу ли се хвалити вашим пријатељетвом, међу тим ... „0 молим — уиаде ми у реч. Г. Шмајдункелес ви сте мој пајбол>и пријател.. Увек вас сматрах за свога пријатеља и поносим се, те толико научпсте у мојом радљи. Ваш је успех у животу моја најленша иаграда. Бн сте ми више по пријатељ, ви сте мој син." Он беше здраво усхићен. Похлена за новцем претвори га у песпика. То беше тренут, који морадох унотребитн. „И ја вам велим, рекох ја — да сам у вами увек гледао човека. који ми беше пример сваке врлнне, те за љим да идем беше ми горућа жел.а. Те ако могу с вама трговати, много ћу радије него са оним чивутима, које ми мало час наноменусте. И он беше чивут, али сад није замерао, кад сам с презрељем говорио у љегову присуству о љеговим једновернима. „Свакако" — кликну усхићено — Имате право. То су људи доиста ноштени, али увек се иешто шушка на берзи о љима. Проносе сс гласови и круже мишљеље — нећу да сам ја