Стармлади

Стр. 62. — СТАРМЛАДИ - Вр. 7. и 8.

казао — да рачунају таку камату, која им баш не служи на част. Ако могу услуге учиннтн своме нријател.у, ондату престају интересн трговачки." „То ми је нознато. Дакле да будемо кратки, — то вам следеће нредлажем. Ја вам устунам 25.000 марака — разуме се пошто вам уручим шек. Из тога видите како ценим ваше услуге. Другом коме не бих ионудио тако огромну своту." Иаслони главу на руку, да се размисли мало. Затим заиште шек, те га пажљиво испита. Он је ироучио и акта, из којих се уверио, да је новац депонован код енглеске банке. Ја сам лажно нпсмо исте банке додао актима, у којем бапка изјав .Ђује, да ће исплатити шек у означеном року. Перлштајн нађе све у реду. Перлштајн беше лукава лија, али такав досетљив и смео чин није могао нронаћи. Оно што део свет вероваше, што се недсљама у он]1е расправљаше, о чему новине на широко н на дугачко нисаху, и што најугледнији судци потппсаше као нравоваљано, то беше свакако узвишено и Перлштајну. Али поред свега тога ипак је но трговачки Формално приметио: ,,1'азуме ее, да се морам распитати код енглеске банке, да ли је у реду меница." Да је то доиста учинно, онда би цео мучан носао узалудан био, с тога све употребих, да га од тога одвратим. „Ви имате ево овде писмо од банке, која то већ иотврђује" — приметих ја — цесија вреди ио мене само онда ако се одмах — још данас обави. Ако ви тек у Енглеску пишете, и док одговор дође прођу најмаље шест дана, онда ћу радије чекати три месеца, те ћу заштедити 25.000 марака. Или валда сумшате, да ће вам моћи исплатити енглеска банка?" „Опа ми је и сувише сигурна. Али ако међутим ваш брат новац подигне и нестане га?" „То је искључено, јер прво, брат мој није нитков, а друго, писмо од банкејасно говори, да се шек има искупити на роковни дан, према томе банка неће ире тога дана исплатити новац. Кад ви пак таке смегане иримедбе правите, нећу вас излагати ризици, да зарадите 25.000 марака. Дајте ми шек натраг. Али он то не хтеде. Грабљивост га заслеиил.а. Посао беше врло сјајаи, а изглед на губитак иекључен. Он напусти речену намеру, али у том иоиуштању гледаше прилику, да суму при цесији подигне на 50.000 марака. Разуме се то беше чисто кајишарство, али мени угодно. Јер годило ми је пре свега, гато се та последља стена сретно пребродила, а после, Иерлштајнје тиме пао мепи у руке на милост и немилост. Он не могаше разуме се — предвидети последице свога рада, јер беше збуљен мојим законитим захтеваљем (правом) иа новац. Он мигаљагае, да ми украде 50.000 марака, међу тим је себе самог нокрао, али мени пао гаака ради кајишарства. Ја се претварах, да је то велика свота, али постепено попустим, те се споразумемо за 75.000

марака. Сад Перлштајн заиоведи усмено и на телеФОиу. Пележпици дођогае. Шек жирира. За тим јави државни завод, да се може свота исплатпти и пошље љих неколико да подигну велику евоту, те ни после пуна два часа — мога доласка код љега, — имао сам у рукама закоиитнм иутем додел>ен ми иметак. „Читав мплноп!" Беше незпатан омут мркнх напира. Али каква чаробпа моћ крије се иза тих дрољака крна, аладинска чудновата ламна, која ми духове ставл>а иа службу, која ми палате зида и цео свет отвори. „Анроно" — рече банкар кад већ посао обављеп беше — у мало те нисам негато заборавио. Ви сте свакако нримили мој позив?" „Дабоме". С тога управо и дођох амо. Хтедох се на томе захвалити." „Дакле нмаћемо срећу видети вас." „Вићу тако слободан да дођем." „Тако н треба. Сви ћемо се јако радовати. Нарочито моја ћерка СоФија." На један пут ми негато паде на памет. Нисам могао одмах разјаснити, зашто ме Перлштајн одликује тиме, да му будем гост. Али да се у томе нозиву скрива нека иамера, одмах сам знао, јер тај човек ништа ие ради без рачуна. Валда је хтео поиудити ми своју кћер? „Хоће ли се играти?" угштахја. „Овакако. ПоЖиЈке игрђ" здраво воли лЈоја кћи. Умете ли играти пољски?" „Умем." „Обратите се мојој кћери. Игра као перо. Дивно ће бити настави пркосећи. Наручио еам варошку свирку. Свира само американске мелодије ио жел.и моје кћери. Волите ли тумузику?" „До лудила?" Ако то кажете мојој кћери бићете у милости код ље. Иоручио сам засебног Француског ајвара. Права Француска кујна. Је лн вам по вољи? „Разуме се." „Само после јела биће руског ајвара. Одговарали то вагаем укусу?" „Презирем Русе али волим љихов ајвар." „А гапанска и грчка вина?" „Охо хо!" „Међутим само свирке старо - енглеских мелодија." „Ах!" „Моја ћерка СоФнја продуцираће сс, као савргаена свирачица на своме холандском гласовиру; дивно ће продуциратп н смену турске страже. Можете ли пратити мојукћер ?" „Куда?" „Мислим на гласовиру." „Не — нисам музикалан." „Штета. Доцније биће у врту египатски мрак са кинеским ламнионима, тако звана талијанска ноћ." — „Са немачким љубавним разговором" — додам ја. (НасТоВвће ое).