Стармлади

Стр. 50.

- ОТАРМЛАДИ

Бр. 7. и 8.

Христос воскрес! Затресла се црна земља и гроб пуче каменити „Христос воскрес!" црква поје, Али како дочекује и прославља знаменити данак овај, Српство моје?

Је ли њему Ускрс дош о Дал' с' из гроба оно диже, Ил' га плоча каменита У јаз гура, дубље, ниже? Ил ће њему црни петак Без Ускрса осванути, Јер му „Само слога . . наша Неће дати ускрснути ! ?

На велнки петак. Учио си грешне људе, Какав треба свет да буде, Нл' те спушат' нису Јстепи Већ мучипи разапепи. Од трња ти мет'пи круну ; Дапи т' чашу жучи пуну, Трпећ пакост, муку вељу ИздаЈ(н'о си — учитељу ! Кад би данас допе дош'о ; Правду опет, причат пош'о, Где год би те сипни срепи Опет би те р а з а п е п и ! р. Искар'јотски Јуда. Још и данас ч УД а Мскар'има Јуда ; тхјх О с на дела кадра свака ; За тридесет сребрњака. Што б' издали свога брата За мрвицу сува злата. гига. „Браћи' Бугарима. Опет један грозаи злочин, Што га „братска" љубав роди, Ој Бугари, драга браћо, Куд вас братска мис'о води ? Зар уз клање сриске деце Братац брату веру даје? Е, сад нам је сасвнм јасно Ваша љубав — колика је! Орлић.

Навршила се равно стотина век читав бурних тешких година, од како твоје срце не куца, од смрти твоје, славни Србине! Али твој наук није пропао, он је вечно Српству остао, јер семе оно што си посеј'о, што га је твоје срце створило, благотворним је родом родило. И ево данас твоји унуци, појени духом твоје науке по целом се Српству скупљају, стогодишњицу да ти прославе! Навршио се један читав век, и они ће се редом низати, али ће дела твоја велика ко сјајно сунце, вечно блистати! Гореки Зелики петак. — Идеја за нову слику Мункача. Речи без слике. —*) (Српска автономија као Христос сва рањена сатрновитим венцем на глави стоји пред); ЈЈ». Св. тлтријарха Лукп ја)ш као Палата : Разли чија, књпжевпици, фарисеји, цриорисци (дсру се да се пебо разлама): Распни је распни! 1Б. Свстост, Лцкијан као Лилат (предаје автономију да је распну али уједно и пере руке!)

*) Ову оиику јр требао паттг хоиорпршт слттк-ар да изради зн ускршњи 6 јк»ј, аш га је неко — ув«*рио ваљд\ да није добра идеја. Ур, „Ст. 44