Стармлади

— СТАРМЛАДИ -

Стр. 51.

| Нада С. Калембер. И ти иаде као жртва „нроцеса" Што ее срамно против Срба водио, Један куршулп неправде и прогона И твоје је срдашце ногодио. Кад се вијно лажан ноклич: и.чдаја И на Србе „хајку" труба трубила, Ти си, Надо, и мушки доказала Да си народ свој истински љубила. И ти паде, као жртва „издаје" — Уцвељен 1 родитељи тугују, Ал' љиховим родитељским сузама II свег Српства сузе се придружују. Горски. Стрелице. = У горњој Угарској се појавио гаап код марве и л.уди. — Неко предлаже, да се сви они које болу уста од гаана, да се бирају за посланике на угарски сабор! (Наравно само људи ■— не и марва!) о у Француској је усљед побуне виноградара иросути шампањац улицама пливао .... Влада се боји, да ако побуњеници тако наставе, мораће од жеђи силна џентрија — поцркати, с тога радије убија побуп.енике! У Умро је чувени босанско-херцеговачки усташ, војвода Стојан Ковачевић, у 99 години старостп, природном смрћу. — Шта ће кад је у боју Стојан јунак био, а не би му суђено, да му цетиљскц џелати главе дођу! „Српство" каже, како „Застава" нема вшие од 300 претплатника. — „Застава" на то отпоручује: шта ћемо, свако суди м себи! . . .

Апоњи — нови Колумбо. Колумбо се прослаппо Постпгпувиш жељну мету ТТТто је спојим откровењем Нову земљу дао свету. А Апоњн исто хтеде, — Његов пут нам тако велп: Свом народу да нокаже Еуда треба да се — сели! Др Бу, бу ! Пред новосадском црквом. — Блга тн, ко је та одрпаница, што на љој све рпте висе ? — То је г. власник ,/Бавола"! — Свемогући боже, кад је овако одрнан г. „власник" — а како тек мора да је г. уредник поцепан. Кошуља

Кад си човек, човек буди ... (Петефи). Кад си човек, човек буди Не мекушац, или лутка, Коју судба, по свом ће®у, Куд год хоће носи, гурка. Плашљива је она јако Само кеа>ће, иа се клони Од слободних, смелих људи ... ... Зато ради и не клони. Кад си човек, човек буди, А не језик то да твори, Јер од сваког Демонстена Делима се више збори. Или гради, или руши Ко што олуј ломи, крши Ђути и ти као и он Кад се стиша и рад сврши. Кад си човек, човек буди Од начела, вере јаке, И то кажи ; ма погин'о Таква смрт је за јунаке, И сто пута одреци се Свога жића — нек пропа'не Него себе. Да, жртвуј се Ал поштење нек остане. Кад си човек, човек буди Независност чувај своју, За светско је недај благо Ни по цену незнам коју. За мрвице што с' продају Презри такве ниске л.уде: „Штап просјачки — независност Лозинка ти нека буде.

^ад си човек, човек буди Јак, е.>.^<5одан, челик љути, Па ни људи, судбина Нахудити не моху ти. Буди као храст којега Ветар скрха, бура свали, Ал' поносно дебло да му Пресавију, сви су мали!. ..

Г орски.

Устанак у /\лбанији. И гле, ннје више шала, Арнаутска пушка пуче, Сад илн је вољом њпном Илн оних, што их уче! Тек њнхов је хапџар спјн о И Балкан се ено нали . . . . . . Само да се потпирачу Све на главу не стровали! Горехи.

♦