Стармлади

Бр. 10.

СТАРМЛАДИ

Стр. 77.

Опет он — мути! Наш Ерентал, Арбанас'ма пушке дели; Па без војске лепо шваба Балкан стрели.

„Шећер друштво".

ШЈППГ Џ €*гџџ Џ Ш Џ] ЏЏџ1ШГ штпг«

Др. М и л а н Ћ и р и ћ (држи кратак али врло леп надгробни говор): Сви (устају): Слава му.... Један глас (налик на опозицију): Коме слава? Председник: Па, покојнику... Један глас: Зато, ја сам мислио Лази... Нецков (као опечен): Којем Лази? Н и к о л а : Мислите бабуру? Један глас: Не, јарца! Председник: Г осподо, ја забрањујем овде у опште мислити. Коста: Није овде нико љубопитан на ваше мишљење. Никола: Ви имате права да кушујете. Ђорђе: Или да климате главом као коњ, кад се од мува брани. Једанглас: А смем само ли знати, ко је крив? Председник: Смете а што да не смете. Крив је Пера, пекар. Један глас: Зар опет — он. Председник: Он, а да ко други? Ви би ваљда хтели још да је Лаза Милошев крив... Лаза Милошев: Можете мислити господо, да је мени друштва жао... особито оних сиротица, раденица око четрнајст... Ко ће се сад за њих старати... Централа је решила да не прима женски персонал. Један глас: Оснујте и треће друштво... Три пут бог помаже... На пр. садбимогли основати „Сарањивачко друштво" или „Укопно друштво" — за сарањивање изрично Срба трговаца. Или осигуравајуће друштво против п ад а в и ц е. Један глас: Пардон. Нисте ми рекли зашто је Пера Кристић крив, кад он већ три године од како је отишао; а друго није био ни при рађању „шећерног,, — а ни при умирању... Председник: Зашто? Каква су то смешна питања. Зато што је крив. Ђорђе (да испомогне председника): И што неко мора бити крив. Па, зашто не би био он крив, кад то њега ништа не кошта. Никола (мудрује): Тако је... Главно је, да је кривац пронађен, па сад био то Пера или Тома, вами то може бити вуршт..,

Тома: Ја би имао један предлог... С в и : Да чујемо! Т о м а: Како би било да ми зидамо... Др. Адамовић: Још једну кулу ваљда у ваздуху... Зар не видите, да нам се и ова шећерна кућа на теме срушила. Тома: Нисте ми дали да довршим реч.... Ја сам мислио да још једну зграду назидамо у Николићевом друштву... Др. Адамовић: Па онда... Тома: Да се сви интабулирамо на њу... Др. Адамовић: Ала сте паметни, као јарац... а газда... Т о м а : Онда да је упалимо. Др. Адамовић: Па једаред смо већ џабе горели... Т о м а : Онда имам ја господо и други предлог. На пр. како би било да се сви сликамо у „групен-билд" па да свима акционарима дамо направити по један „анхенксел", медалион за сат с нашом фотографијом: „вечнаго спомињ а н и ј а р а д и". Један глас: Онда би још лепше било, да очупате од свакога по мало длаке, ко „Сонтангсјегер" од зеца реп, па да у медалиону сваки акционар носи... Ј о ш ј е д а н глас: Не, не, ја држим, да би најлепше било, да Лазу Милошевог метнемо у „Слатко" — па да га поделимо у место дивиденде акционарима „шећерног". Нецков (скочи као опарен): Молим вас, реч шећер, да се не спомиње. Ја сам га тако омразио, да ми је сав горак. У мојој кући не сме нико шећер ни споменути, а камоли заискати.. Забранио сам да гаи у кући држе. Радије једем све горко... Сваки ми је залогај горак, али опет шећер ми не треба у кући. Тома: Господо, говор је био о слици. Ја бих могао на пр. на слици узети позитуру како векслу потписујем или провизију одобравам или чак на пт /како сам диго шрајбтиш и носим га... Један господин како је натег'о флашу коњака. Милошев на пр. како у луфту зида куће... а да му чвршће буде темељ, узидао је на пр. неколико српских трговачких породица... Један пакер би могао натегнути флашу коњака... а бивши деловођа „шећерне" како дели по комшилуку најфиније шећерлеме и торте. Напослетку могао би „неки одбор" г.г. акционарима у место пара за акције делити шипак... али, што рекао Шваба, кад су му рекли да му је ћерка која је још девојка у другом стању: клафно је да је она боштен... него наши, наши... па боље да се покрије... Своје је... * Пошто је свега остала још једна флаша рума као капитал „с р п. ш е ћ е р н е ф а б р и к е", то је на предлог првог српског финансијера ту флашу попила главна скупштина за ликвидирање, а саму флашу је прогутао г. управник Тома I— иначе „носач астала" — идруштво је сасвим трезвено ликвидирало. Решено је да се г. ликвидаторима као награда даду дугмета са Милошевих чакшира и г. Томине кошуље. Чешагија,