Државопис Србије св. 19 : Статистика виноградарства у Краљевини Србији за 1889. годину

остаје дакле за потрошак у земљи око 789.624 хектолитра или просечно на једног становника по 38 литара.

У ВИНОГРАДАРСТВО

Међу европским државама Француска заузима прво место у погледу виноградарства 'Тамо је 1889 г. било 1,836.831 хектар' земљишта под виноградима, а добивено је те године 24,031.771 хектолитар вина; дакле 13.08 по хектару. Вредност добивенога вина. износила, је 758,330.139 динара; просечно дакле продаван је један хектолитар по 31.55 динара.

Из ове цифре види се од какве је огромне важности виноградарство за Француску. Међу тим Филоксера ништи тамо без прекида винограде у највећој мери. Да би се очитије представила ова штета ми ћемо навести само то, да је 1878. године било 9,9295,989 хектара винограда, који су донели 48,720.000 хектолитара вина. Према томе у 1889. год. било је 459.158 хектара земљишта мање, а производња је сведена на половину. |

Потрошак вина у Француској је врло велики, јер износи просечно на главу 80 литара годишње. Пошто се овако велики потрошак не може више подмирити природним вином, то се овај недостатак памирује вештачки справљеним вином. До каквих је размера доспело ово вештачење може се увидети отуд, да је ради тога 1885. године увезено 95 милиона килограма сувога грожђа, и у тој години произведено 3,967.000 хектолитара вештачкога вина.

Слабија производња вина услед поништења, винограда утицала је много и на винарску трговину.

· Тако УВЕЗЕНО ЈЕ ИЗВЕЗЕНО ЈЕ

у години ХЕКТОЛИТАРА ВИНА 1876 - 676.000 3,331.000 1885 · · · · 8,181.000 2,604.000 1885 више 7,505.000 мање 727. 000

1 BaAMč Annuaire statistique de la France. Année 1889. Crp. 215,

XIII

Мало даље видећемо како у овом погледу стоје остале европске државе.

У ДРУГИМ ДРЖАВАМА

Француска извози своја вина поглавито у Енглеску, Немачку, Швајцарску и Јужну Америку. Увози пак вино (1884. r.)

Из Шпаније · 5.200 000 хектол. Из Италије · + 2,200.000 . « Из Португалске · 290 000 « Из Алжира · 188.000 « Из Аустро-Угарске 170.000 «

Још до 1879. год. Француска винарска трговина била је активна, јер вредност извоза надмашала је увоз за 92 милиона, динара. Од 1880—1885. године на против ова трговина постала је пасивном, тако, да Француска годишње за 100 милиона, динара вина више увози него што га извози.

Производња шампањскога вина све се више подиже. У 1886. години произведено је 83,366.953 стакла шампањера, а извезено само 14,923.490 стакала.

После Француске долази одмах Италија, како по простору виноградског земљишта, тако и по: количини произведенога вина. Године 1884. било је у Италији 1,926.832 хектара винограда, а берба 1885. године дала је 22,699.100 хектолитара вина.

Највише винограда има у Сицилији и у јужном крају Италије. Вино по каквоћи није најбоље и то нарочито због рђаве неге у подрумима.

Извоз вина ојачао је приметно тек у последњим годинама. Вино се извози понајвише у Француску.

У периоду од 1870. до 1879. год. извозило се просечно годишње само 263.800 хектолитара у бурадма и 931.000 стакала.

На против у 1885. години извезено је вина

у бурадима · у стаклима, · а. увезено је

· 1,463.602 хектолитра, · 1,792.600 комада,