Статистика Краљевине Србије = Statistique du Royaume de Serbie. Књ. 24, Попис становништва у Краљевини Србији : 31. децембра 1900. године = Деномбремент де ла популатион данс ла Роыауме де Сербие ле 31 дéцембре 1900. Део 2 = Деуxиэме партие

VII

онда се поред њеног имена naumcyjo презиме њенога покојног мужа. Само се дакле старешина породични замисује с именом и презименом, а осталих чланова у породици записује се само име. С именом и шрезименом записују се још: помоћници радња, ењиговође, ђаци на храни и стану, слуге, шегрти, калсе и сва. друга лица, која се у кући затеку при попису, а не носе презиме задружнога старешине.

Исто тако записују се с именом и презименом: војници, ђаци у школама, путници у гостионицама, болесници у болницама, осуђеници у казненим заводима и притвореници у појединим надлештвима.

При пописивању чланова у породици треба пазити на известан ред, по коме ће се они записивати. 'Тако, ако је старешина ожењен, за њим се уписује његова жена, па онда њихов пород и то најпре мушки, по реду рођења, па онда женски, Ако је који од синова старешининих ожењен, онда се одмах за њим записује жена му и његов пород, па онда остала деца старешинина. Ако је жив старешинин отац и мати, онда се они записују одмах после џорода старешининог, за тим браћа са својим породом, ако га имају, после ових сестре, па стричеви са својим породом, братучеди и остали сродници с њиховим породом п на послетку остала чељад и друга лица.

У трећу рубрику записује се шта је ко старешини н. пр. жена, вин, кћи, унук, унука, отац, мати, брат, сестра, стриц, синовац, пасторак, гост, слуга, шегрт, калфа, кочијаш, кувари 1. Д.

У четврту рубрику бележе се године сваког записаног лиђа и то мушких у подрубрику „мушко“ а женских у подрубрику „женско“.

У пету рубрику бележи се брачно стање. Ако је које лице ожењено, ставља се у подрубрику „ожењен“ „1К (јединица), ако је удовац, онда се та јединица ставља у подрубрику „удовац“, а ако је разведен, онда јединица долази у подрубрику „разведен“. Овако се исто чини и код женскиња, које је у брачном стању. Код сваког ожењеног и удатог лица забележиће се поред јединице (1) словом: Д, т и ч. у ком браку живи, да ди у другом, трећем или четвртом. Ако на пр. ожењени живи у трећем браку, онда ће се у исту рубрику забележити поред јединице (1) слово т. Ако ожењени HA удата живи у првом браку, онда остаје у истој рубрици само 1 (јединица).

У шесту рубрику бележи се занимање или оно од чега дице живи н. пр. чиновник, пенсионар, учитељ, учитељица, трговац, писмоноша, ковач, качар, зидар, дунђерин, терзија, бојаџија, земљорадник, надничар и т. д. За трговца треба додати чиме тргује, н. пр. са стоком, храном, дрвима, гвожђаријом, тканинама и т. д. Кад је неко лице ма какав чиновник, за њега се мора записати звање и у којој је струди. Код ђака ма које школе бележи се само „ђак“. У сеоским породицама, где ни једно од мушких лица нема каквога нарочитог занимања, онда се само код старешине забележи реч, н. пр. земљорадник, а код осталих бележи се реч „исто“. Код мушкараца испод 15 година не пише се ништа, ако нису ђаци и немају никаквога одређеног занимања. Код њенскиња не пише се у опште ништа, осим онда, ако које има одређено занимање, као: учитељица, васпитатељка, (гувернанта), глумица, свирачица, шваља, бабица, куварица, служавка, и T. A.

Но ако би које лице поред свога главног занимања имало и какво споредно, онда ће се то његово споредно занимање забележити у рубрици „споредно занимање“ као н. пр. земљорадник био би може бити још и качар, ковач, дунђерин, трговац и обратно.

У седму рубрику бележи се са речју „има“ ако је ко сопственик куће, била му она у месту где сам станује или у ком другом. Код лица, која, своје куће немају попуњује се ова рубрика цртом (—).

Ако ко има другог каквог непокретног имања, онда се то бележи у осмој рубрици са речју „има“, а у противном и та се рубрика попуњује цртом (—).

У девету рубрину пише се место рођења свакога лица на по се, Ако је то место у другом срезу или округу, онда треба поред имена места забележити и срез или округ. да, странце треба тачно означити место рођења и у којој је држави. Погрешно је записати само да је неко лице из Турске, већ треба зашисати и саму покрајину у којој буде место, као: Босну, Херцеговину, Стару Србију, Македонију итд. На ово нека пописивачи обрате особиту пажњу, јер ће се строго казнити свака непотпуност у овом погледу.

У десету рубрику записује се чиј је ко поданик, као: српски,

прногторски, турски, грчки, бугарски, румунски, руски, аустријски, угарски (мађарски), немачки, Француски, талијански, енглески итд.

У једанаесту рубрику бележи се које је ко вере, п. пр. православне, Мојсијеве, Мухамедове, католичке, протестанске или које друге.

У дванаесту рубрику бележи се матерњи језик свакога лица на по се и. пр. сриски, пемачки, мађарски, грчки, турски, Француски, талијански, цигански и др. За Цигане, којима је матерњи језик румунски (влашки) или српски, треба у примедби забележити да су Цигани. Таку примедбу треба ставити и за Јевреје, ако су као матерњи језик казали који други, а не јеврејски. |

У триндесту рубрику бележи се писменост. Ако које лице зна читати и писати, онда сеу подрубрици „зна читати и писати“ ставља „1“ (јединица), а ако зна само читати, онда се „15 (јединица) бележи у подрубрику „зна само читати“. Код нешисмених лица обе рубрикв попуњују се цртом (—).

У четрнаесту рубрику бедеже се телесни и душевни NEAOCTAUU. Аво је које лице слепо, онда се „1“ (јединица) бележи у подрубрику „слеп“, за гаувонемога у подруорику „глувонењ“, а за умно болесног уписује се „1“ (јединица) у подрубрику „умно болестан“.

У петнаесту рубрику записује се место одакле је оно лице, које се случајно затекло онде, где се попис врши.

У шеснаесту рубрину бележи се место где је оно лице, kojo ce случајно за време нониса пије десило код своје куће.

Седамнаеста је рубрика за примедбу. Овде ће се бележити, ако је ко сакат или без ноге или руке, ћорав и да ли је слепоћа од рођења или је услед болести или каквога случаја наступала. Бележиће се у ову рубриву и народност оних лица, којима се то не може одредити по матерњем језику, као н. пр. Јеврејима, Циганима, мухамедаицима итд

Све побројанео рубрике попуниће се п за војнике, у колико се ови подаци и на њих односе.

На четвртој страни пописне листе уписаће се сва домаћа стока и живина онога лица, чија је полисна листа, и то: пио врстама, роду (полу) и узрасту (старости) какву и колико је ко буде имао. А ако нема коју врсту стоке, онда ће се у подрубрици ставити реч „ћема“. Код коња од 4 до 12 година и старијих треба одвојено бележити: јахаће, тегдеће ~ товарне и то за сваки род на по св. Код говеда бележе се у пр - ана грла, која се употребљавају за тегљење (вучу) а у дару зе остала, грла, која се не употребљавају за Pa/ - |

Војну ане команде и надлештва, Ко: © ,

6. Упуство 3a nonym.. . POO

Контролне спискове попуњавају само u.

Контролни списак има свега шест (6) рубрика.

У прву рубрику бележи се редни број сваке поједине ној... задруге, и свакога самосталног лица. Ако дакде један пописивач буде имао свега 150 породица, онда ће бити и у контролном списку последњи редни број 150. .

У другу рубрику записује се име и презиме старешине породичног. Ако је удовица старешина породични, онда се она записује с презименом свога покојног мужа. Ако је лице самостално — самац, онда се уписује његово име и презиме.

У трећу рубрику заџисује се број мушких, а

У четврту рубрину број женски лица у породици са осталом чељади (види чл. 2. општег наређења ових правила).

У пету рубрику уписује се име и трезиме онога лица, које има своју кућу а у њој и станује.

У шесту рубрину записује се чме и презиме газде у чијој кући станује старешина породични, који се пописује.

Код Цигана и у ошште лица, која живео под чертама или у 36муницама, записује се у шестој рубрици: „живи под чергом“ или „живи у земупици“.

При попису лица у државним надлештвима и заводима, дом зграда — се записује на име онога, који је његов притежалљац (сопственик), ша била то држава, општина или приватно лице.