Статистика Краљевине Србије. Књ. 29 = Statistique du Royaume de Serbie. T. 29, Статистика земљорадње и жетвеног приноса у Краљевини Србији : за 1903. годину : са једним картограмом и једним диаграмом = Statistique agricole de Royaume de Serbie : pour lʹannée 1903 : avec un cartogramme et un diagramme
XVI
Просечпи принос у товарима с јед- | Hora xekrapa-Production moyenne par hectare en quinteaux métriques ОКРУЗИ . пасуља- 4 ћалеоћ -2 DÉPARTEMENTS 6 —— = = = 2 2, без других | с другим у-| Ex fre усева-вапз | севима-ауес | ЕЕ Е autres ense- | autres ense-| 2 © 8 | mencements | mencements | Е | Београдски-Вејатаде : 11:90 4:18 6:34 7:25 | Ваљевеки-У. aljev о 5 9:29 3:54 2:68 Врањски-Угапја · 185 3:14 2:67| 4:00 | Крагујевачки-Ктастијеуас : 10:52 314 417 6:45 Крајински-К rajina : 5°45 2:30 2:47| 5:15 | Крушевачки-Кгибеас • - 7:62 2:59 5:27| 770 | Моравеки-Могауа · 10:69 1:72 155 5:50 | Humru-Nis · 7:82 3:57 2:96 3:42 | Пипротеки-Ртоћ · 5:88 1:71 219) 2777 | ПЏодрински-Родтлије - 10:41 4:21 2:50) 8:95 Пожаревачки-РоХагеуас - 9:51 2:07 6:24 4-90 Pyaunarn-Rudnik · 13:50 8:45 15:00! 5:67 Смедеревски-Зтецетеуо - 10:13 2:35 656) 701 Тимочки-Типоје - 6:44 3:00 2:87| 3:15 Tonarurn-Toplica + - 6:67 2:98 5°25| 18:00 Ужички-Џ се - 5:99 8:05 267| 4-41 Чачански-бав Е · 6:55 | 4'48 488| 7:81 | Беотрад-Га ville de elgrade — | 0:67 — = | Csera-Total. -| 857 | 2:90 4:97 617
Принос пасуља, који се сеје сам, без других усева, био је највећи у рудничком округу, а најмањи у крајинском. Он варира између 5:45 и 13:50 товара. Више од 1!0 товара пасуља добивено је по хектару у окрузима: београдском, крагујевачком, моравском, подринском, рудничком и смедеревском. Ови окрузи граниче се међу собом непосредно.
Пасуљ који се сеје заједно с другим усевима, дао је најбољи принос у чачанском округу, а најмањи у ппротском. Тај принос варира између 171 п #48 товара по хектару. Принос овога пасуља био је по хектару већи од четири товара само у окрузима: београдском, подринском и а мањи од два товара био је само у моравском и пипротском округу.
чачанском ;
Принос сочива по хектару варира између 219 п 15:00 товара. Он је био највећи у рудничком а најмањи у пиротском округу. Мање од пет товара сочива по хектару добивено јеу окрузима: врањском, крагујевачком, крајинском, нишком, пиротском, подринском, тимочком и ужичком. непосредно.
Принос грашка био је најбољи у топличком округу [18 товара по хектару). Пајслабији принос био је у округу пиротском (92:77 товара по хек'ару). Принос грашка био је већи од приноса во-
Ови окрузи граниче се међу собом |
чива у четрнаест округа, а мањи био је само у округу пожаревачком и рудничком. Вредност приноса варива износила ie динара
и то у опште за 1 товар пасуља • © + + • 5,527.825 18:14 сочива + + + 60.788 33:97 грашка + + + 59.337 18:56
Свега, · 5,647.950 =
Цена сочива двапут је већа од цене пасуља и грашка. На месним тржиштима била је цена једнога товара пасуља
у округу динара у округу динара смедеревском · · · 14:38 нишком · · · . . . 18:86 моравском + + - · 15:19 чачанском · + + - - 19:01 пожаревачком · · - 15:46 подринском · + · - 19:21 крагујевачком · - · 16:25 топличком > · - - 19-96 тимочком : : + + - 168) рудничком + - - - 20:30 BDARCKOM + + -+ - - 16:81 ваљевском + + + - 21-20 HHPOTEKOM + + + + 1747 крајинском · · + 93-23 крушевачком + + + 1762 београдском · · - · 22:27 ужичком + + + · + 18:52 у Београду · · · + 20:65
Из овога поређења види се, да је цена пасуља у главноме била нижа у окрузима, у којима се њега више производи.
Цена сочива много је већа од цене пасуља. Један товар сочива продават је на тржиштима
у округу за динара у округу за динара крушевачком · · - 10:89 моравском 0 · · 2754 тимочком · + · + · 2245 београдском · · · · 36:13 нишком + + + - + · 2247 " топличком · · · · 47:08 пожаревачком + + · 2254 рудничком · - -+ - 60:00 крајинском + - - 2275 кратујевачком · · · 68:00 врањском · + + + · 25:13 ваљевском + + + - 71:67 смедеревском · · · 27'00 у Београду · + + + 49:75
Ова велика разлика у цени сочива, коју видимо између појединих округа, најбољи је доказ, да је сочиво производ, коме се цена одређује према потрошњи и количини у коликој се доноси на продају.
Колика је била укупна вредност свих варива, то емо већ показали, а у следећем прегледу износимо податке о тој вредности за сваки округ посебице.
Вредност жетвенога приноса у динарима
ОКРУЗИ Valeur de la production en francs | DÉPARTEMENTS 0 2а | свега |
Есе | = = |
| SE | Бе | total |
Београдски-Вејета е 789.218 2.565) 11.684 753. НИ
Baxesckn-Valjevo - 458.744 = | 11 454.461 Врањески-Угалпја + 196.543, 1.935) 503] 198.981 Kparyjesauku-Kragujevae - + 378.154] 1.449) 7.S75| 387.478 Крајински-Ктајтпа + 131.644 5.369 542 137.855 Крушевачки-Ктиеуас 659.746! 414 261| 660.421 | Mopascku-Morava 433.128) 9.722| 26411| 445.494
у |