Статистика Краљевине Србије. Књ. 29 = Statistique du Royaume de Serbie. T. 29, Статистика земљорадње и жетвеног приноса у Краљевини Србији : за 1903. годину : са једним картограмом и једним диаграмом = Statistique agricole de Royaume de Serbie : pour lʹannée 1903 : avec un cartogramme et un diagramme

XVII

Вредпост жетвенота приноса |

у динарима ОКРУЗИ Valeur de la production en francs DÉPARTEMENTS 2 3 55 Ба | света

= .8 == 672

= = ФЕ | де | total

= = CHR = | | Нишки-кау - - +. · ~ - . | звала! 92.859 | 359 235455 Шпротски-Рагов + + + + + + 58.858] 1.681 2.186) 57.110 Подринески-Родфтије + + + - 413.668 910] 10. 768 425.346 Пожаревачки-РоХагтеуас + - : 169.628] 12.770) 1.848! 484.246 Pyasnuru-Rudnik + +: + 240.799] 1.320 498) 242,617 СОмедеревски-Зтеетеуо > - · 345.769 3.834 12.231) 361.834 Tuuoukn-Timok : + + + + + • 162.170! 11.203) 4.041 177.414 Топлички-Торнса + + + - : 166.127| 5.085] 99! 171.311 Væmarn-UZice - + + + + : - . 233.204 102 238) 233.544 Чачански-(асак - • : 217.141 120) 1.970 219. 831 Beorpar-La ville de Be стао : 475 — | — За Свега-Тота! · 5,527.825: 60.788 59.337 5,647.950

Вредност приноса варива била је апсолутно највећа у београдском округу, а најмања у пиротском. Од ове вредности долази просечно на један хектар по 664 динара, не узимајући ту у рачун површину, на којој је био засејан пасуљ ваједно с кукурузом или с којим другим усевом.

У Румунији се сеје пасуља много више него у Србији. Године 1903 износио је принос пасуља засебно сејаног #10.775 хектолитра, а по хектару 138 хектолитра. Принос пасуља сејаног о другим усевима износио је у тој години 994.030 хектолитара, а по хектару само 2:3 хектолитра. Просечна цена једнога хектолитра пасуља износила je !3'65 динара.

Грашка и сочива сеје се у Румунији такође много више него у Србији. Принос овог варива износио је 142.083 хектолитра а по хектару 144 хектолитра. Цена једнога хектолитра била је 9:49 динара.

3. Баштенеки угеви

У баштенске усеве уврстили смо: кромпир, купус, бели и црни лук. Остало поврће производи се у мањој количини.

Године 1903 било је хектара

под у опште у проценту кромпиром 9.833°28 40:19 купусом 7.562:98 30:92 белим луком · · 3.419:00 13:98

3.650: 19 14:91 · 24.465-88 100-060

црним луком Свега

Од засејане површине долази највећи проценат на. кромпир, затим на купус. Бели и црни лук имају готово подједнаку површину.

О површини под баштенским усевима, у по“

СТАТИСТИКА КРАЉЕВИНЕ СРВИЈЕ КЊИГА ХХ1Х — УВОД

јединим окрувима имамо податке у следећем прегледу.

Површина у хектарима-зпрегћеје en hectares

ОКРУЗИ ТЕ S

- 6 2 2оа | |Е Ега БОЈЕ

рОЕРАВТЕМЕХТ5У De las) ie DE

26 ава | = |Ен | ве Беогтрадски-Вејетаде · ·| 54205 768:70) 281:15 46926) 2.056:16 Ваљевски-Уајјеуо + + + + | 56292) 596:90) 316:68) 274:81) 1751'26 Врањски-Утапја · · · + - | 252:18] 64817) 95:45) 18162) 1.122:42 Кратујевачки-Кгаопјеуле 559:57| 585:61| 292:31| 293:85| 1.731:34 Крајински-Ктајта · . .| 46124) 360:78 158:48| 276:50) 1.256:95 Крушевачки-Кгибехас · · | 396:10) 34178: 19542! 196: 28 1.129:58 Mopascxn-Morava + : .| 524:46| 560:33| 237:00| 235: 07 1.556:86 Нишки-Х4 · + + . . . .| 420:12| 65073) 139:88) 146:86| 1.357:59 Iuporekn-Pirot + + + : | 150:64| 17213) 46:95) 56:95) 42667 Ioapuaeru-Podrinje + + «| 576:82| 706:40| 312:01 267: 58| 1.862:81 Пожаревачки-РоХатеуас · | 660:63| 920:56| 253:93| 298: 46! 2.128:58 Руднички-Влаф ик · · . .| 34224) 48978) 142:51) 116:99) 1.091:47 Смедеревеки-Утедетехо - | 323:71 43673. 16550) 200:91 1.126:85 Тимочки-Типок · · · · -| 29629) 87745] 190:88 210:58| 1.074:65 Топлички-Торбса · · · - | 32785] 728:62 20970 22182) 1.493:99 Ужички-Џасе · · · - · -| 68821 982:57) 199:70) 10042) 1.915:90 Чачански-басак · · · · ·| 47250) 545:09 168-00| 140:96| 1.326:55 Beorpai-1a ville de Belgrade 10:45] 21:05. 14:05) 10:20 55:75 Свега-Тоја! · · · · |7.562:98/9.833:28.3.419:00|3.650:12/24.465:38

Од целокупне површине обрађене и необрађене долази на баштенске усеве само 0:51 процента. Под овим усевима билоје од целе површине процената, у округу

пиротском · · · · - 018 топличком · · · · 0:58 врањском · · · · · 0:26 моравском · · · · · 0:54 тимочком + + + - 0:34 ужичком + -+ + - - 058 чачанском + + : + · 0:88 PYAHHIKOM + + - - - 0:69 крушевачком · · · · 042 ваљевском · · + + + 071 крајинском · · · - 048 крагујевачком · · · 075 пожаревачком · · - 0:51 смедеревском · · · · 0:88 подринском + + + -· 0:52 београдском · + · - 1:02 нишком + + + «+ - 0:53

Из ових процената видимо, да се баштенски усеви у новим крајевима мање сеју, нарочито у пиротском и врањском округу, и да их у северним окрузима има више него у јужним.

Занимљиво је посматрати, како је кромпир међу баштенским усевима заступљен у појединим окрузима.

Од сто хектара површшне баштенских усева, долазило је на кромпир

у округу хектара у округу хектара крајинском · · · + 27:80 чачанском + + + - 41:08 крушевачком + - · 30:28 пожаревачком · · · 43:24 крагујевачком · · 38:88 рудничком + + - · 4489 ваљевском - + + · 8466 нишком • · + + · · 48:07 тимочком + + + + - 35:11 топличком + + :« · 48:70 моравском + + + + 36-63 ужичком + : - + · 48:88 подринском · · · · 3792 врањском • + + -+ + 5741 – смедеревском + + · 38:75 београдском · · · · 6714

пиротском + · · · 40:80

Према томе од просечнога процента, који износи 40:19, налавимо у осам округа мањи про-