Статистика Краљевине Србије. Књ. 29 = Statistique du Royaume de Serbie. T. 29, Статистика земљорадње и жетвеног приноса у Краљевини Србији : за 1903. годину : са једним картограмом и једним диаграмом = Statistique agricole de Royaume de Serbie : pour lʹannée 1903 : avec un cartogramme et un diagramme

XXXIX

| Просечна вредност приноса с једнога хектара — Valeur moyen de la production par un hectare ОКРУЗИ AD A RTENMENTS = ливада DÉPARTEMENTS засејане земље шљивика винограда и детелишта у опште terre cultivée. prunelaies vignobles prairies et tré- en général flières | Beorpaackn-Belgrade 138:75 28646 782:21 106:70 141:29 Baxesckn-Valjevo 15:16 147:93 741:82 67:87 110:59 Врањеки-Угапја | 100:42 88:71 176:63 110:05 114:08 Kparyjesaukr-Kragujevac 112:82 82:24 881:55 112:17 11590 Kpajuackn-Krajina 99:00 35954 581'78 64:28 12462 Крушевачки-Капбеуас 13479 20125 | 28943 93:55 140:35 Моравски-Могауа. 120:66 | 30124 | 33199 106:72 136:98 Нишки-Х 15 : 91:89 11735 95:08 100:10 95:57 Пиротски-Рлоћ · · 10:17 600:17 178:82 55:55 71:85 ILoaprackn-Podrinje 130:43 169:99 499:98 79:17 128:81 Пожаревачки-РоХатеуас · 106:26 20846 989:18 104:92 120:10 Pyaarurn-Rudnik 166:85 252:38 | 454:81 76:22 15596 Смедеревеки-Утедетеу о 14579 148:64 | 2.329:98 92-09 161:28 Тимочки-Типој 81:39 130735 229:92 68:33 85:54 Топлички-Торћса 11729 56723 87:42 12:81 119:39 Ужички- се · 106:39 827'48 212:86 73:64 12480 Чачански-бабак + + + : - 105:06 31344 | 92568 70:45 136:31 Beorpaa-La ville de Belgrade , 207:59 — | 588:35 36203 267'15 | Csera-Total : 113:81 21440 402:52 86:39 122:72

Апсолутна вредност свих пољопривредних

производа износила је милиопа динара мање од 10 10—15 преко 15 у о К р y r у крајинском ваљевеком београдском нишком . врањском моравском пиротском крагујевачком подринском рудничком крушевачком пожаревачком тимочком смедеревском

топличком

ужичком

чачанском

Од засејане земље у опште био је највећи принос у рудничком округу, а најмањи у пиротском. Воћњаци су дали највећи принос у пиротском округу а најмањи у крагујевачком. Од винограда био је принос највећи у смедеревском а најмањи у топличком округу. Ливаде и детелишта дали су највећи принос у крагујевачком округу, а најмањи у пиротском. |

Односна размера између најмање и највеће вредности приноса била је као ! према код

засејане земље · воћњака ·

винограда · · 26:65 ливада и детелишта 2:02

Према томе највећа разлика била је код винограда, а најмања код ливада.

Вредност приноса по хектару била је у опште највећа у смедеревском округу, а најмања у пиротском. Кад округ смедеревски поредимо с осталим окрузима, узев да је у том округу вредност приноса свих производа у опште износила 100

динара, то онда према горњим просечним бројевима излази, да је та вредност бпла у округу

рудничком · · 96:7 пожаревачком · 745 београдском · 87'6 топличком + · 740 крушевачком · · 86:4 крагујевачком «719 моравском - 849 врањском + - 707 чачанском 846 ваљевском · 624 подринском · 79:9 нишком + + - 592 ужичком · 774 тимочком 2 5 -58:0 крајинском 771 пиротском • 483

Од округа у новим крајевима има најповољнију размеру топлички округ. Покрај њега стоји и врањски округ боље од нишког и пиротског округа.

Од округа у старим границама ваљевски округ стоји најгоре а руднички најбоље према округу смедеревском.

Занимљива је размера домаће стоке према обрађеној површини. По попису домаће стоке, који је извршен 3! децембра 1900 године било je 5,603.248 грла свих родова стоке у опште. На један хектар обрађене земље долазило је 1903 године по 3:34 грла домаће стоке.

Ова размера домаће стоке према обрађеној површини била је у појединим окрузима врло неједнака. На један хектар обрађене земље долазило је просечно грла домаће стоке посебице

у округу

пиротском · 5:65 ужичком 4:27 чачапском · 454 тимочком 3:98 пишком - 433 крушевачком 3:92 врањском · 4:29 крајинском 3:69