Статистика Краљевине Србије. Књ. 29 = Statistique du Royaume de Serbie. T. 29, Статистика земљорадње и жетвеног приноса у Краљевини Србији : за 1903. годину : са једним картограмом и једним диаграмом = Statistique agricole de Royaume de Serbie : pour lʹannée 1903 : avec un cartogramme et un diagramme

рудничком +: 351 пожаревачком + + 206

TONANIKOM + + : + 399 подринском · + : + 259 моравском + + - - 319 београдском · · · 240 ваљевском -+ : + + 2756 cMexepencrom + + · 217 Kparyjesaurom 272

Из овога поређења види се, да је број домаће стоке релативно већи у оним окрузима у којима је мање обрађене земље. У тим окрузима има опет више необрађене земље и шума, дакле услови су тамо за гајење стоке повољнији.

На послетку да покажемо размеру станов-

ништва према обрађеној површини п према броју.

домаће стоке. На сто становника долазило је

хектара обра- грла домаће

у округу ђене земље стоке београдском · · 79:39 190:1 ваљевском : · 76:55 9964 врањском : . 49:42 428 крагујевачком · - 71:30 1825 крајинском 73:58 272:3 крушевачком · · - 5215 204°6 моравском · 67:27 HET нишком | 55:04 240-6 пиротском + 55°58 3136 подринском 15:80 191:4 пожаревачком · · 75:02 9000 рудничком 66:97 219-8 смедеревском 55:70) 159:2 тимочком | · 71:88 | 2881

~ топличком · ~ + · 67:84 "23078 ужичком“ "52520. . 2800 чачанском + · - - 5185 98574

У опште · 68:98 2140

5] главноме. може се извести из ових размера, да је мање обрађене земље у оним ne зима у којима је више стоке. |

Код обрађене површине кретале се размере између #9142 п 79:39. У новим крајевима она је мања а у старим границама већа од просечне размере.

Код домаће стоке размера се пење од 159:2 на 313:6. Она је у новим крајевима већа а у старим границама мања од просечне размере.

При међу собпом поређењу ових равмера излази, долазило у опште посебице, у округу

по 33 грла' домаће стоке, а

ппротском + + + + 5:63 врањском · + ~ +» 428 чачанском + + + - + 454 тимочком + + + + - 4:01 ужичком + + + + + 440 крушевачком + + + 3:92 нишком · 2 4:84 = крајинском + + + - 370

да је на један хектар обрађене површине

моравском +: + + 3:09 пожаревачком · 2:67 рудничком + - - 347 крагујевачком • 2:54 топличком +: + + + 3°43 подринском · -+ + + 252 ваљевском - · · · 2:96 београдском · + + 285 смедеревском · · · 2'68

Занимљива је појава да ове релативне размере само мало одступају од оних, које смо добили при поређивању апсолутне обрађене површине с апсолутним бројем домаће стоке.

Кад нове крајеве одвојимо од старих округа ми добивамо овај преглед. хектара обрађене земље

333.810 1.342.634

Б р о j становника! грла стоке“, 603.441 1,452.461

+ 2,018.135 4,151.324

нови крајеви

стари окрузи

На један хектар обрађене земље долазило је грла стоке у новим крајевима 4:35, у старим окрузима 3:09.

На сто становника долазило је

хектара земље грла стоке

у новим крајевима · + + + + + + 5532 2401

у старим границама · 66:04: 2051

Ив ових размера види се, да је на раван број становника у старим окрузима било обрађене земље за 19:38 процента впше него у новим крајевима; домаће стоке напротив било је у старим окрузима за 14:54 процента мање него у новим крајевима. |

il. Трговина га пољопривредним производима

Највећи део наших пољопривредних произ-

|вода и целога нашег извоза иде у Аустро- Угарску.

Вредност целокупнога извоза износила је у 1903 години 59,967.404 динара, и од овога долази на Аустро-Угарску 51,3%4.51% дакле 85:59 процента.

Исто тако је-и код увоза. Највећи део прерађених предмета увози се из Аустро-Угарске. Вредност целокупнога увоза износила је 1903 године 58,235.269 динара, и од те вредности долави на Аустро-Угарску 32,962.878 динара, дакле 60:73 процента.

Према томе Србија је у 1908 години примила за своје пропзводе извевене у Аустро-Угарску 15,961.641 динар више него што је дала за увеОвај вишак износи 31:10

динара,

зене отуд предмете. процента.

| Паред., Аустро-Угарске, узимају неке наше производе у већим количинама још само: Не-

' На крају 1903 године. = По попису на крају 1900 тодине-

К !

Fer es