Статистички годишњак Краљевине Србије. Књ. 2, 1894-1895 = Annuaire statistique du Royaume de Serbie. Т. 2, 1894-1895

1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОНФАЈ SITUATION GÉOGRAPHIQUE

4e

Краљевина Србија, лежи на северној полутини Балканског полуострва, између 42" 22' 15" п 44" 58' 50" северне ширине и између 35° 49° 40" x 40" 99' 81" источне дужане од Фера, или од Гринвича између 19° 9' 40" n 22° 49! 81”.

Она има облик неправилног четвороугла, коме углови · леже: у Рачи на Дрини, на Увцу, где он оставља границу Србије, у врху планине (Св. Илије и на Дунаву одмах ниже Текије.

На, северу одвајају Србију од Аустро-Угарске реке: Сава и Дунав, са запада дели је Дрина од Босне, на југу граничи се са Старом Србијом и Бугарском, а са истока јој је Румунија, од које је дели Дунав.

Дужина српске државне границе износи 1.677'8 километара, од које долази на Дунав 9259, Дрину 223:7, Саву 181:2, Тимок 75:6, Увац 545, Ибар 20 и Рашку 17'2: свега дакле 8991 километара, а остатак од 778'7 километара сува је граница.

Од целокупне граничне линије 4066 километара пружа се према Аустро-Угарској, 191'5 према Румунији, 4092 према Бугарској и 760:5 према Старој Србији и Босни.

Површина Србије износи 48.302'6 квадратних километара.

Планински облин. Србија је бреговита, и. планинска, земља, ну ипак нема високих планина, јер и сам M na op, као највећи вис, пење се само на 2240 метара. Значајна је при том ита појава, да се све највеће планине налазе на јужној и југонсточној страни Србаје, као: Јавор, Голија Копаоник, Велики Стрешер и Стара Планина. Ово долази отуд, што су планине у Србији само огранци великих планина, које у њу са разних страна улазе. Тако на пр. са запада улазе у Србију гране црногорско-босанских планина; са југа гране од планина дарданског и македонског копна; са југоистока гране Родопа и Балкана, а са североистока, прелазе у Србију Карпати.

1»