Статистички годишњак Краљевине Србије. Књ. 2, 1894-1895 = Annuaire statistique du Royaume de Serbie. Т. 2, 1894-1895

Својим висинским обликом Србија је нагнута на север. На њеној јужној страни налазе се највиши врхови, и идући на. север, планине се постепено снижавају. На западној страни ово снижавање веће је него на источној, и планине се губе у равнини далеко пре но што достигну реку Саву.

У средњој Србији, између Колубаре и Мораве, последњи изданци планинских грана, у низовима брежуљака, доппру готово до обале Саве и Дунава, докле на против у источном крају, нарочито код Голупца, планински се ланци одсеком у реку спуштају.

У следећој таблици износимо висину појединих планина у Србији.

{

Висина Висина у у | ПЛАНИНА — МОМТАВМЕЗ Pl NAAHAHA — MONTAGNES TP mètres mètres Миџор (Стара планина) — Mid- Овчар — Ovéar - • • • * ·| 990 žor (Stara planina) ·• · 2.180 | Лененац — Lepenac• • • • • 979 Сухо Рудиште (Колаовив) — Гарван - Сагуаро. • + • • - 955 Suho Rudište (Kopaonik) · 2,106] Cyéjea — Subjel + + • • • · 931 Годеми Камен (Суха планина) — Јелица — Jelica : - + + - . 914 Golemi Kamen (Suha Planina)| 1.980 | Каблар — Kablar + : - : - . 898 Велики Стрешер--У еп! Streéer| 1.931 | Црни Врх (Хомоље) — От Vrh Жељин — Zeljin + + • • • • 1.892 | (Нотојје) + + + + + + · 880 Toanja -- Golija + - • «+ . . 1.819 | Јабланик — Jabianik •· · · · | 828 Јавор — Јахог · + + + . . . 1.700 | Маљеп — Maljen - - «+ - - . 800 Iusax (Pram)-Kiljak (Rtanj) 1.568 | Штрбац — бшђас. + • • • • 789 Јастребац — Jastrebac . . 1.414 | Хомољске планине — Мопфарпе | Трогдав — 'Troglav • • • • • 1.974 d’' Homolje + + + + + + + : 788 Лисац (Бељаница) — Lisac (Be- Јатодња — Jagodnja + • • ·| 781 Џатшса) + + 1.891 | Букуља — Вокшја · · + · • 418 Ђаково — Djakovo • • • · • 1.294 | Ilep — Cer: + + - - + + +: 717 Повљен —- Роујеп · · · · · · | 1,272 | Венчац — Venéac. - - + - : 674 Тупижнаца — Таруиса · • ·| 1.218 | Тресибаба — Tresibaba - + . | 674 Crô — 560 - - + - . . . . . 1174 | Љути Врх (изнад Ниша) Дели Јован — Рен Јоуап · · | 1.148 Ljuti Vrh (ргез де КЕ). 667 Малиник —- Машк · · • с • 1.142 | Прослоп — Рто8ор· · · 682 Велики Штурац (RyAunx) —Ve- Црни Врх (Крагујевачки овруг) liki Šturac (Rudnik je. 1.104 — Crni Vrh (Kragujevac) - | 571 Tyaujancka планина — Mon- Kocmaj — Kosmaj « - + 558 tagne de Gulijan : + - – · | 1.045] Авала — Азаја +. + «+ + . . 528 Медведник — Medvednik · · | 1.042 Видојевица — Уојемса · ·| 444 | Мали Штурац CE YAHHE) — Mali Sturac (Rudnik) + + . . « 1.031

___ Хидрографија. Својом целокупном површином Србија је нагнута на север, и се тога се у томе правцу сливају све српеке реке у Дунав, и то непосредно или кроз реку Саву. Од српских река највећа је Морава. Она постаје од две велике реке: Бпначке (јужне) и Голијске (западне) Мораве. Бипачка Морава дугачка је 170 километара.