Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Књ. 1

6 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

тове за рат, Аустро-Угарска јесте“, пише шеф аустрискога Главнога Штаба, који је спремио ратни план за операције противу Србије и Црне Горе. У марту месецу је био припреман у Дубровнику атентат на краља Петра; нарочити људи су били слати у Београд где су као емигранти издавали и два листа „Домовина“ и „Црна Гора“. Цетињска „афера с бомбама“ и „Велеиздајнички Процес“ у Загребу били су предигра за анексију, а „Фридјунгов Процес“ предигра и за даљу офансивну политику коју је Ерентал мислио водити независно на Истоку. Аустро Угарска се није устезала ни од каквих средстава; барон Ерентал ишао је у свему стопама кнеза Метерниха, великога аустрискога канцелара, „који је лагао, а није варао“, верујући да су сва средства добра кад треба да се доведе до рата са Србијом. Њу је требало оптужити пред Европом, па онда прегазити „легло убојица“, „ругло цивилизације“, „главнога проузроковача нереда на Балкану“, како је тврдила јеврејска бечка штампа, под руковођењем бечкога Корбироа, и католичка штампа, под управом војничке партије.

3. Аустриски планови.

Анексиона криза утврдила је раније изазвано неповерење у Европи према Аустро-Угарској. Зато је Ерентал спремао и друге комбинације противу Србије, чији је углед од марта 1909., иако је и када је признала анексију Босне и Херцеговине, почео расти_ Барон Ерентал је спремао Велику Арбанију, са престоницом у Солуну, а са границама од Јадранског Мора — до Струмице, и до Тромеђе на старој српско-бугарској граници код Св. Николе. Унутра, Аустро-Угарска се на суву и на мору оружала, тражећи већи зајам у Француској; а у Хрватској и Славонији је суспендовала основна уставна права за Србе и Хрвате. Утицај Фрање Фердинанда и војничке партије је растао сваким даном све више. Што 1909. и за време турско-италијанскога сукоба