Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Књ. 1

32 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

Г. Маршал, стари исповедник ерцхерцога Карла Лудвига, — покушао је да одврати Фрању Фердинанда од ове женидбе. Он јето радио и у своје и у царево име. Стари бискуп је имао о грофици Хотек рђаво мишљење. Он је њу сматрао као безгранично славољубиву. — „Срећа је велика што не знамо, говорио је он, шта се све у њеној глави кува; ала куд циља види се по томе, што она тврди да је њој провиђење одредило велику улогу за

Хапсбуршку Монархију!“ — Бискуп Маршал је, светујући Ф. Фердинанда или да се одрече жене или престолонаслеђа, додао: — „Ако већ толико

полажете на њу, узмите је себи за милосницу.“ На ово му је ерцхерцог показао занавек врата. Његов брак је постао прави пакао и за њега и за двор. Цела земља је била подељена у два логора: један за њу, други против ње. Цео двор, сва царска породица је била противу ње; а Мађари су били мишљења да она може бити краљица мађарска, макар и била удата на „леву руку“. Војвоткињу Хоенберг, — тако је била њена званична титула кад је у Сарајеву погинула, -— њени ближи познаници обележавају као паметну, тактичну, а Фрању Фердинанду као човека „под папучом“. Француски амбасадор у Бечу, А. Димен, дао је овакву слику ове жене. „Војвоткиња од Хоенберга није никако одговарала жени, која је, на онако романтичан начин постала, и против државних интереса, жена наследника престола. Уместо лепоте која заноси, убија, потчињава, место некога очаравајућега, загонетнога, тајанственога лица, ова представница чешкога племства била је једна јака и подебела Швабица округла лика. Њен поглед је био обичан, без сјаја и пакости, налик на стотине оних уважених васпитачица којима се поверавају деца или управа над кућом... Кад је почела говорити, —— а говорила је француски са мном, — видело се да није било у њеној глави много идеја“. У Бечу су је сматрали уопште као велику сплеткашицу, јер је умела да ради што хоће с му-