Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Књ. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.Х.6. 9

жем, који је изгледао себи деспот у кући. Али, у исто време, њих обоје су сматрани као пар који се најбоље слаже. Обоје су били врло побожни, готово занесени католици. Католички кругови у Француској, у Италији, у Аустрији и у Мађарској, сматрали су Фрању Фердинанда као наду католичанства, као право „Апостолско Величанство“. У јуну 1919. он оставља маневре да присуствује еухаристичкој процесији за време еухаристичког конгреса. Лебланк, генерални версаљски викар, прича да је, од радости што је овај ултра-католички скуп испао добро, Ф. Фердинанд плакао. Плакала је и војвоткиња Хоенберг кад је говорила о вери и верском васпитању своје деце. Он је сањао не само о једној великој Аустрији, него и о једном великом католичкоме царству у Средњој Европи, између протестантске Немачке и православне Русије. За њега су били непријатељи цркве и непријатељи отаџбине. За њега су била највиша и највећа награда кад је чуо речи Св. Оца: — „Сине мој, ти си наша главна узданица у Европи“. Зна се да Фрања Фердинанд. није трпео све оне који су проповедали политику Коз ооп Кот, слободне зидаре и све некатолике. Своја три детета, Макса, Ернста и Софију, васпи– тавао је у истоме духу. У томе погледу његов дом се није разликовао од дома каквога Тиролца или Коротана: сви црквени обреди и верски прописи били су поштовани и испуњавани, чак и строже него: по католичким селима међу обичним сељацима. Из овога доба ишле су многе причице, које још лепше осветљавају ово расположење верско. Једном приликом позван је у двор Конопиште један аустриски књижевник, Ш. Он је дошао доцкан увече: са станице су га одвели у двор, и у његове одаје. Кад га је слуга наместио, он му је казао: — „Служба божја је сутра у 6 сахата изјутра у капели Њ. Ц. Височанства.“ Сутра ујутру опет слуга закуца на књижевникова врата: „Служба божја почиње кроз по сата.“ Књижевник се окрену на другу страну и продужи спавати. Кад је устао и обукао се; дође

ЗАЈЕДНИЧКА ДРЖАВА 3