Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Књ. 1

36 - . ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

Фрања Фердинанд остаде да отвори ватромет и дочека бакљаду са балкона општинске куће. Али ни то није помогло: Дубровник се решио да ћутањем дочека, одстоји, и испрати наследника аустро-угарскога престола. Овај догађај је скупо стао полицију и грофа Бека, шефа Гл. Генералштаба; они су отишли у пенсију због рђавога дочека у Дубровнику и рђавих маневара.

Италијане п Мађаре није трпео, иако је знао да су Мађари били готови признати његову жену за краљицу Угарске. Имао је неку одвратност према њима. Њих је у исто време сматрао као опасност по државу. Њихову политику према народностима није никако разумевао. Она га је доводила често до јарости. У свима његовим разговорима са немачким царем пред почетак рата, увек је критиковао и нападао мађарску политику према Румунима у Трансилванији и ситничарску политику према суседним државама.

= Нису имали укуса што су уопште долазили у Европу, — казивао је једној депутацији Словака, који су дошли на жалбу против мађарскога режима.

Како је стајало са другим народима, тешко је рећи. Фрања Фердинанд је имао обичај да сваку нацију, нарочито у приснијем кругу пријатеља, грди. Говорило се врло много да је он био највише наклоњен Чесима, али и ту се не може нешто поуздано тврдити. Говорило се како ће он Чешкој, кад постане цар, дати неки нарочити нови сјај. Међутим, чини се, даје њега више интересовао његов лични сјај и престиж владаоца, његове власти, него народни велики углед. На годину дана пред сарајевски атентат, он се интересовао за церемониал при крунисању чешком круном. За чешки народ се често чуло из његових уста: „Проклети Пемаци!“;: њему је било непријатно да се говори чешки око њега, а и сам је знао једва неколико чешких речи.

Гроф Чернин каже да Фрања Фердинанд није био нерасположен према Србима. Он тврди да није био против њих. Али, међу свима Србима владало