Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Књ. 1

СТВАРАЊЕ "ЗАЈЕДНИЧКЕ "ДРЖАВЕ С. Х. С. 37

де "мишљење- да он хоће рат и да је против Срба. Колико је писцу ове књиге познато, он је био за политику „боцкања“ против Срба. Д-р Ст. Данев, делегат владе Ив. Гешова, који је у новембру 1912. разговарао са њим у Пешти, говорио је по повратку, да Ф: Фердинанд није против Србије, и да АустроУгарска неће рат против ње. О овоме има потврде и' у писму које је упутио војводи витембершком у почетку фебруара 1913: у писму каже, да је он строго против рата са Србијом. „Шта ће добитиг Меверне поданике и шуму од шљива!“ СИА

Према Загребу је Фрања Фердинанд био наклоњен. У борби коју је будимпештанска влада водила противу Хрвата, Фрања Фердинанд је био на страни Хрвата, иако није тада био моћан. Нарочито је био љут у оно време кад је царовао по злу познати Цувајев режим. Он је на Хрвате гледао као на помоћнике у борби противу Мађара, али и противу великосрпскога Београда. Хрвати су сматрани као одани цару, као католици су имали његово пуно поверење. Са њима је рачунао на освајање Балкана, па и на покатоличавање балканских Словена. У његовој околини, у војничкој партији, у католичким круговима — и у католичкој штампи, нису трпели Србију.

Јевреје није много марио. То је сигурно зато што је он био католчк, али још више због тога што је пештанска штампа — сва у јеврејским рукама, — пооштравала национални мађарски шовинизам. У данима доброга расположења, он је у друштву са својим познаницима пуштао да се грди „пештанска чивутарија из Јуда-Пеште“. Па ипак, ово није сметало да, кад је почео правити, по договору са Берлином, пропаганду за већу јадранску флоту, позове барона Ротшилда и замоли га дага он помогне у томе послу. У своје време то је био читав један догађај.

Изгледа да је његова симпатија за Румуне и Словаке била врло: велика. Они су му били симпатични због борбе противу Мађара. Румуне и Руму-