Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Књ. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕЛДНИЧКЕ..ДРЖАВЕ С. Х. С. 41

зник, чије су земље у: далекој оудућности требале да буду саставни. део Немачкога Царства од Балтика до Багдада. Немачки цар је имао, поред тога, интерес да. Аустро-Угарска буде незадовољна домаћом династијом. Приликом посете аустро-угарскога наследнила престола и његове супруге у години 1909. немачки цар је давао у потсдамском двору велику свечану гозбу. Да би имао грофицу

Хотек поред себе, с десне стране, — место које у таквим приликама припада само царицама или краљицама, — Виљем је удесио да. се служи вечера за

малим столовима. На тај начин, не вређајући дворску етикету, успео је да грофица Софија Хотек заузме почасно место. Та вечера је била пресудна за Аустро-Угарску. Кад се вратила у Беч, грофица је говорила са највећом хвалом о цару; он је за њу гениалан човек, начитан, зна све, говори о свему; енциклопедиста, фини посматрач, све види, све осећа..

— Ја се искрено радујем што мој надвојвода потпуно цени све сјајне особине овога великога владаоца, и што се између њих учврстило стално

и сигурно пријатељство — казивала је она војном изасланику рускоме, сутра-дан по своме повратку из Берлина.

Цар Виљем је, међутим, целу ову комедију почео озбиљно играти тек пошто се уверио, да је и Едвард УП био готов да, на случај смрти цара Фрање Јосифа, призна ерцхерцогов брак на леву руку као редован, и војвоткињу од Хоенберга за царицу.

Од те посете у Берлину почели су ближи разговори између двеју држава, а од тога времена и бољи односи између главних генералштабова Немачке и Аустро-Угарске. Састанци у Бријони, у Мирамару и у Конопишту, између Фрање Фердинанда и цара Виљема, као што смо већ раније поменули, имали су чисто војнички и политички карактер, са све одређенијим и ширим програмом. Немачка је узела већ тада у своје руке вођство будућега рата и будућих послова Двојне Монархије.

Цар Виљем је нарочито добро замађијао овај