Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Књ. 1

50 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

лично је било спремљено. И, значајно је, сви су ови „људи проповедали рат и обећавали „шетњу доНиша.“

8. Гроф Берхтолд и другови.

Они који су били пред рат на управи у Бечу и у Пешти, — као што су грофови Берхтолд, Тиса, Штирк, витез Билински, — и они који су им помагали, као што су грофови Форгач, Хојош, Сапари, барон Макијо, могу се поделити у две групе. Једни који су имали своје одређено гледиште на ствари и оне који су били нечије оруђе.

Гроф Берхтолд, заједнички Министар Иностраних Дела, племић је високога рода, англоман, спортсман, ожењен Мађарицом грофицом Карољи, богат, отац два сина од којих се један васпитавао у духу мађарском, други у духу аустриском. У дипломате је ушао случајно и без воље, а дошао је случајно за министра иностраних дела. Умирући, гроф Ерентал, којега је заменио у Петрограду као амбасадора, оставио му је у наслеђе да изведе чувени програм о Великој Арбанији, и о сужењу Србије. Кад год је говорио српски посланик у Бечу са њим о нашој политици, о балканској политици, чинило му се да гроф Берхтолд није те ствари ни знао ни о њима радо говорио. Србима није много веровао; а сваки је видео да је био у рукама војничке партије и високих клерикалних кругова једна играчка и ништа више. Али није он био само играчка војске. У данима кризе јуна 1913. — одмах иза Букурешкога Мира и после Брегалнице — грофу Берхтолду су разговори са српским послаником били непријатни. Дискусија се кретала, једнога дана, око Штипа, Кочана и Брегалнице, које је он хтео да Србија уступи Бугарима. И кад је био притешњен да каже нешто више, да изнесе поред осталих разлога и неке бар доказе за своју тезу, гроф је оставио разтовор речима:

— Па мени је тако казао барон Макијо (тада трви шеф секције у Балплацу)...