Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Књ. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 49

ведника трупа против Србије и Црне Горе. А он је непрекидно против Срба у Босни тражио систем „јаке руке“ и рат против Србије. Због овога је био у сталноме сукобу са заједничким министром финансија Билинским, који је опет тражио од њега помирљиву политику у Босни и Херцеговини и према Србији. „Не треба да кажем да је за мене лично рат најбоље средство, писао је он шефу Гл. Генералштаба у пролеће 1913., али сад морам рећи: ако се и сад пропусти прилика, војска ће почети да попушта; она не може дуже издржати ово дуго ратно стање.“ (Аустро-Угарска је била почела у ово време јаче мобилисати). Тако је он непрекидно писао у Беч из Сарајева, где је био сматран за вицекраља, у кога су цар и наследник његов пуну веру имали, а нарочито Фр. Фердинанд, коме се додворио вештим ласкањем.

Он је био вешт дворанин, добар лакташ, и за мирно доба добар, чак и сјајан војник. Слика не може бити потпуна, ако се не додаду ове две историске анекдоте. Кад су на Видов-дан 1914. положили мртве Фр. Фердинанда и његову супругу, у одаје сарајевскога Конака, Потиорек је најпре претресао џепове ерцхерцегове, и онда се окренуо скупљеним официрима са речима: — „Господо, ово је тешка несрећа, али човек ипак мора јести. Пођимо на доручак.“ То је једна. Друга је: да је оњ као војник свуда изгубио битку; а она на Сувобору у Србији остаће занавек као опомена за официре које фаворизира двор.

Међу осталим војним лицима која су састављала групу, која је тражила рат, треба убројати Кробатина бив. министра војнога, опет пореклом нашега човека; Хазајиа, угарскога министра за војне ствари; генерала фон Георги; Гизла, бив. посланика у Београду; Гелинека, аустро-угарскога војнога изасланика у Београду. Сви су они, нарочито они први, са адмиралом Монтекуколијем и Хасом, тражили рат за престиж Аустро-Угарске. То расположење је било припремано вештачким путем у војсци; и при-

ЗАЈЕДНИЧКА ДРЖАВА 4