Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Књ. 1

%

ПРЕДГОВОР.

Сви ратови имају један непосредан повод и један ранији много даљи, дубљи узрок. Тако јеис аустро-српским ратом. Сарајевски атентат чије су жртве били аустро-угарски наследник престола Фрања Фердинанд и његова супруга, био је изговор што је Аустро-Угарска 1914. заратила на Србију. Узроци рата међутим су били други, и из далеке прошлости. Они се налазе у тежњи хапсбуршке династије да овлада Јужним Словенима и створи Источно Царство. Они се налазе у борби између Аустрије и Русије, која је трајала више од стотину година, о превласт међу. Словенима ван граница Русије. Пред крај Х1Х века та се борба преноси у главноме у Београд и у Софију. У те две престонице се води рат између Беча и Петрограда о утицај. Србија је нарочито предмет те борбе; она прелази из аустриске у руске руке наизменично, независна иако мала, привлачна снага за све Јужне Словене, бива некако вођ њихов. У њој се јављају реформатори који спремају политичко јединство њихово; у њој се јављају идеје о Дунавскоме Савезу, напереном против Беча. Имена Доситеја, Вука, Јелачића, Његоша, Кнеза Михаила, Кнеза Николе, Штросмајега, везана су за ову другу комбинацију, за Југословенско Царство, опет противу хапсбуршке политике, али и противу руске. Аустро-пруски рат 1866. и убиство кнеза Михаила 1868. осујети ове велике југословенске планове. Русија одвоји Бугаре за навек од Срба, помогавши стварање Бугарског Ексархата, чија је територија обухватала готово све територије у којој су живели Словени под Турцима, сем Србије. Аустрија својом