Стевана Стратимировића митрополита карловачког план за ослобођење српског народа

8 _ 8 Прот. Ст М. Димитријевић

који је имао веза са масонским ложама и мартшинисшима). Под његовим утицајем Александар је у политици ишао врло „либералним правцем““). Ови разноврсни утицаји у извођењу шареног плана васпитања, који је сама Катарина [| саставила, феноменално даровитог унука њеног учинили су пометеним Александром благословеним, место да буде други Александар Велики, како му је сујетна баба јошу првом детињству тепала; а за то му се указао био, као један од главних услова, устанак српски и остварење идеје о васпостављењу Србије, као једине поуздане савезнице, коју му је идеју Стратимировић дао и убедљиво разложио био.

Самборски је у томе најмање био. крив. Хвалећи избор Катарине П достојног и образованог вероучитеља својим унуцима, један врло меродавни историк Александра ! и његове владавине штити Самборског од многих приговора савремених и доцнијих писаца, као да он није умео улити своме царском ученику истинско појимање духа православне цркве. То су они чинили из предубеђења, јер је Самборски, пре објаве његове преписке и расправе живота и рада његовог, сматран више за светског човека. Завидљивце Самборског бунила је та околност, што му је императорица, с обзиром на дугогодишње бављење његово на страни, дозволила ношење цивилног одела и бријање браде. После тога, ожењеног још енглескињом, лако је било окривити га за неко замишљено одступање од чистоће право-

_ славља. Напротив, настава Самборског проникнута је била истинским хришћанским духом.

Али зато, уз осталу ранију супротну наставу, друштво и мода зацаренаг у ондашњим вишим круговима рускога друштва волтерства, и, у опште, француских либералних теорија, које су нарочито појачали, доведени од стране Катарине ПЦ, француски емигранти, чинили су своје на младог великог кнеза, остављеног без регуларног учења и васпитавања баш у годинама, у“ којима се добијају убеђења за век. То је доба повод оној доцнијој исповести Александра [: „ја сам био, као и сви моји вршњаци, непобожан“. Али се каже, да је овакав поглед био навејан нај-

") Мартинисти — мистичка секта, коју је у ХУШ веку основао Мартинес Паскалис. Чланови њени сматрали су себе ва Бизиоиера т. ј.-способне да добијају натприродна виђења.

2) Сарејтрце. Ба батоппе Ктпдепег, стр. 76. циг. Трудњ К!евскон Дух. Акад. ва 1896. г., новембар, 348.