Стевана Стратимировића митрополита карловачког план за ослобођење српског народа

16 Прот. Ст. М. Димитријевић

опширан, готово идејн) потуни извод“. То је урадио или сам. Самборски или руско посланство у Бечу. Како је тај извод и читан и био предмет претреса у Петрограду, то њега и износимо овде“) Он у српском преводу гласи. —

„Извесни недостатци још од времена постанка Руске империје исправљени су били и исправљају се, а на име: |, Несигурност у наслеђу престола; 2., Несразмерно насељење разних делова империје и две престонице; 3. Величина и пространство, као и разноликост језика и религија; 4. Немање вернога. савезника.

„Русија је једна међу свима држивама света по своме језику и религији. Владаоци се њени, у случају личних рђавих удеса, по примеру предака, лишавају поузданог прибежишта безопасности и искреног савезништва у напастима. Лишавају се они радости и утехе — имати свога језика, своје религије, свога начина мисли и подједнаких склоности савезника и узајамних заштитника, с којима су везе сродства и крви веће него. ли оне, које се са народима других језика стварају, превазилазе их по неизраженом, али снажно осећаноме задовољству и утехи,

„Сваки европски владалац има себи равног у религији или једнородности савезника, који им у своје време користан бива. Сам Бонапарта, ма колико да је силан, ма колико да је велики, привезан је по своме рођењу Италијанима и римској религији. Једини само велики и добродетељни господар Русије нема по народности и благочашћу себи равног и самим поданицима његовим савезног ни друга, ни пријатеља, ни, шта више, по учињеном му добру, поштоваоца. Савезници и пријатељи Русије друге вере и другог племена непоуздани су. Када би Пољаци, који су једног с Русијом језика, били и једне вере и исповести, онда би држава њихова постојала до сада. Грци су једне религије, Русија је показала наклоност за васпостављење њихове државе у Цариграду. Али ово не би одговарало намерама Русије — задобити себи верне и искрене савезнике. Јер, народ је овај горд и уједно подао, пријатељство је његово непоуздано: у свима ратовима Русије с Отоманском Портом Грци се нису показали верни. Они за малу привремену корист више. иду на руку Турцима, него ли хришћанским владаоцима.

1) Објавио га Русскти Архивђ за 1868. г., св. |, стр, 114,—120. 2) Оригинал видети у Додашку.