Стевана Стратимировића митрополита карловачког план за ослобођење српског народа

Стевана Стратимировића план 5

митрополит Стратимировић хоће и да проведе српску ствар и саставља мемоар за императора Александра 1 о ослобођењу српског народа у интересу саме Русије и предаје га Самборском. Овај се решава на стални одлазак у Русију и лично дејствовање за остварење тог плана. Због слабости и старости,

а и да би успут прикупио још више опажања ради одбране

Стратимировићеве тезе, он се креће преко српских и других југословенских крајева у Трст, а одатле бродом за Русију. Браћа Чардаклије су отишли на српско ратиште, а друга два члана будимпештанског родољубивог круга, учени румљани, Атанасије (тојковић и Теодор Филиповић, доктор права, одлазе краћим од Самборскова путем у Русију, први да тамо остане и, као професор и ректор Харковског Университета, ради за свој род, а други да се тамо придружи првој српској депутацији и пође с њоме у Петроград, као интелектуална допуна њена, а затим да се с њоме врати устаницима српским, па се,

као преименовани Божа Грујић, умом и пером у својству пр-

вог секретара Правитељствујућег Совјета сав до смрти своје (1 1807.) преда народном делу. Није потлуно измишљена она форма за отпуст Филиповића из руске службе, ни оне речи у писму састављеном у Харкову, којима као да Карађорђе подсећа овога на састанак у Великом Дубоком, у збегу између Београда и Обреновца, и на заклињање том приликом Филиповића, да иде у Русију и да научи руски језик, како би се придружио онима, које ће устаници послати тамо, и био им тумач и писар').

Због заобилазног и дугог пута свог Самборски није са собом понео Стратимировићев мемоар, него га је у јуну месецу предао руском посланику у Бечу, да га овај спроведе у Петроград. Напису Стратимировића дат је наслов: Записка Стефана Страшимировича, православнаго сербскаго и влахескаго митрополишт, 86 угорскомђ королевствљ сушаго, представленнал чрезљ посредство русскаго прошоерел А. А. Самборскаго Г, осударто Императшору Александру Павловичу, во 1804. году, 005 освобожденсербскаго народа вообце“ >), Да би император лакше схватио мисли Стратимировића, морали су из његовог, и за Србина тешког, словено-српског састава начинити

1) Мемоари проше Мат. Ненадовића, 108.

8) Оригинал штампала Чтена вљ Императорскомљ Обшесшвђ Истшо-

Ри и Древностен Росаиских 1858., те. ], М смбеђ, стр. 241—7586.